Због изградње и модернизације пруге за велике брзине Београд-Суботица, трајно је укинут путни прелаз на Булевару војводе Степе у Новом Саду, као и још три путна прелаза на прузи Путничка железничка станица Нови Сад – Стара Ложионица.
Реч је о путним прелазима на Булевару Европе и у улицама Руменачка и Радомира Раше Радујкова.
У периоду од среде, 26. јануара до суботе, 29. јануара 2022. године, тестирања на прузи за велике брзине Београд – Нови Сад одвијаће се и у ноћним сатима.
У наведеном периоду, тестирања на брзој прузи обављаће се дуж читаве деонице између Београда и Новог Сада, у времену од 7.00 до 24.00 сати, а не како је до сада било до 17.00 сати.
Због природе и врсте динамичких тестирања која наредних дана следе, воз ће максималним брзинама до 200 км/сат више пута дневно саобраћати брзом пругом Београд – Нови Сад у наредном периоду током готово читавог дана.
„Инфраструктура железнице Србије“ у наредне две године демонтираће и уклонити око 435 километара старих пруга, на којима се железнички саобраћај већ деценијама не одвија и које нису предвиђене за даљу експлоатацију. Од тога, скоро 400 километара је старих пруга које се одавно више не користе, a налази се у Војводини. На неким од ових пруга возови не саобраћају и преко четрдесет година.
Реч је о пругама чије функционисање и одржавање ни на који начин није било исплативо, а било какве нове инвестиције и поправке немају ни економско, ни саобраћајно оправдање.
Путни прелаз у Батајници до даљег остаје отворен за друмска возила, а несметано одржавање саобраћаја на прелазу регулисаће екипе саобраћајне полиције и комуналне милиције.
Оваква одлука о даљем отварању путног прелаза у Батајници резултат је договора на састанку, који је одржан 10. јануара у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а коме су присуствовали представници Града Београд, Градске општине Земун, „Инфраструктуре железнице Србије“ и Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда.
На овај начин и даље ће преко овог путног прелаза функционисати саобраћајна веза становника насеља Шангај и Бусије са Батајницом, а становништво са леве и десне стране пруге биће на тај начин повезани.
Јавни позив за продају старих шина, колосечног прибора и скретница путем прикупљања затворених понуда, који је 6. јануара 2022. године огласила „Инфраструктура железнице Србије“, мења се у делу који се односи на рок отварања понуда за учешће у јавној продаји, – објавила је данас Комисија за јавну продају Сектора за набавке и централна стоваришта „Инфраструктуре железнице Србије“.
Према њиховом саопштењу, понуде за учешће у јавном надметању за продају старих шина, колосечног прибора и скретница, биће отворене 14. јануара 2022. године у 12.30 сати, у просторијама „Инфраструктуре железнице Србије“, Немањина 6, у Београду. Првобитно је било предвиђено да се понуде отварају 11. јануара 2022. године у 12.30 сати.
„Инфраструктура железнице Србије“ нову 2022. годину започела је са радовима на реконструкцији и модернизацији око 300 километара пруга. У завршној је фази изградња пруге за велике брзине Београд – Нови Сад (75 км), недавно су почели и радови на изградњи деонице од Новог Сада до Суботице (108 км), а приводе се крају и радови на деоници међународног железничког Коридора 10 између Јајинаца и Мале Крсне (68,8 км) . Поред тога, у септембру прошле године почели су радови на прузи Ниш – Брестовац (22,8 км) као делу међународног железничког Коридора 10 између Ниша и Прешева, а у октобру и на изградњи пруга од великог међународног значаја Суботица – Хоргош (26,6 км).
Када овоме додамо и регионалне пруге укупне дужине око 150 километара, чија је реконструкција завршена у 2021. години, то значи да се у години за нама радило укупно на око 450 километара пруга у Србији. Реч је о регионалним пругама Ниш – Зајечар (108 км), Кумане – Банатско Милошево (28,5 км) и Нови Сад – Богојево (9,5 км станичних колосека).
НОВИ САД: На брзој прузи од Београда до Новог Сада ових дана почела су статичка тестирања пруге, док се динамичка очекују током јануара и фебруара, како би у марту пруга могла да добије своје прве путнике, речено је Танјугу у Инфраструктури железнице Србије.
Надзор обављају немачке железнице “Дојче бан”, а извођачи радова су компанија руских железница РЖД Интернешнел и кинески конзорцијум на челу са кинеским железницама, подсећају у српским железницама и истичу да је све то гаранција квалитета израдње брзе пруге у Србији.
На деоници од Београда до Новог Сада су од првог јануарског дана почеле провере како би се видело шта је још остало да се уради.
„Инфраструктура железнице Србије“ огласила је Јавни позив за продају старих шина, старог колосечног прибора и старих скретница, путем прикупљања затворених понуда.
Оглас је објављен 6. јануара 2022. године у дневном листу „Дневник“ и на сајту „Инфраструктуре железнице Србије”..
Јавним позивом предвиђена је продаја 19.500 тона старих шина, 1.370 тона разних скретничких делова и 3.755 тона старог колосечног прибора, односно укупно 24.625 тона старог гвожђа и челика. Почетна цена по килограму овог отпадног материјала износи 12,14 динара, а почетна цена јавног надметања прикупљањем затворених понуда износи око 299 милиона динара (298.947.500 динара). За депозит је потребно уплатити половину тог износа пре јавног отварања понуда, односно нешто више од 149,4 милиона динара.
Понуде се достављају 11. јануара 2022. године до 12 сати, а јавно отварање понуда биће обављено пола сата касније у просторијама „Инфраструктуре железнице Србије“, Немањина 6, у Београду.
„Инфраструктура железнице Србије“ у 2021. години у реализацији јавних набавки остварила је уштеде од око 90 милиона динара, захваљујући одговорном, рационалном и транспарентном пословању компаније.
Толику разлику између процењених и постигнутих уговорених вредности оствариле су лане стручне службе „Инфраструктуре железнице Србије“ у реализацији јавних набавки.
То значи да су након спроведених процедура јавних набавки у прошлој години добијене уговорене вредности које су за око 764 хиљаде евра биле мање од првобитно предвиђених плановима набавки.
Средства која је уштедела на овај начин, „Инфраструктура железнице Србије“ усмерила је у трошкове текућег одржавања и реконструкције железничке инфраструктуре.
