-Реч је о једном од највећих пројеката до сада, и то не само инфраструктурних. Пројекат је вредан две милијарде и 775 милиона евра, од чега нам Европска Унија поклања 610 милиона евра. Из буџета Србије издваја се 525 милиона евра, а остатак ће по најповољнијим каматама бити финансиран од Европске инвестицона банке са 1,1 милијарди евра и Европске банке за обнову и развој са 550 милиона евра, – истакао је председник Вучић, обраћајући се гостима и представницима медија у железничкој станици Београд Центар, након потписивања овог уговора.
Председник Вучић подсетио је том приликом да смо од 2000. године, од када радимо са Европском Унијом, укупно за инфраструктурне пројекте добили 420 милиона евра, а нама ЕУ сада даје 600 милиона евра на поклон, из чега се види да је ово највећа помоћ и подршка. Поручио је да ће Србија када је реч о пругама у наредних десет година покушати не само да буде најбоља у региону, већ и да иде у корак са развијеним европским земљама.
Прва транша донације у износу од 265 милиона евра односи се на градњу брзе пруге дуге 17,7 километара између Сталаћа и Ђуниса, која ће се прва радити јер је за ту деоницу идејни пројекат већ завршен и одобрен.
Влада Србије и Европска инвестициона банка 30. марта 2023. године потписали су у Београду и уговор о додели бесповратних 175 милиона евра, за поддеоницу Параћин – Трупале – Међурово, на брзој прузи Београд – Ниш.
Изградња брзе пруге Београд – Ниш одвијаће се у три етапе, а донаторска средства Европске Уније ће се издвајати у складу са том динамиком
Европски комесар за проширење Оливер Вархељи истакао је том приликом да пројекат брзе пруге Београд – Ниш може да промени реалност за грађане Србије и целокупног региона. Биће то кичма регионалног развоја и главна трговинска рута. То је инфраструктура која треба сваком инвеститору. Овај воз треба да донесе нова радна места, да створи много ширу трговинску руту и да пружи могућност грађанима Србије да брже дођу до престонице, – рекао је Вархељи и поручио да Европска Унија за овај пројекат даје 600 милиона евра бесповратне помоћи.
Из ИПА фондова – 200 милиона евра
Европска Унија на тај начин доказала је да је неупоредиво највећи донатор модернизације железнице у Србији, потврђујући своје досадашње опредељење да бесповратним средствима и повољним зајмовима финансира модернизацију кључних железничких деоница на међународном Коридору 10 у Србији.
У последњих десетак година Европска Унија обезбедила је Србији преко 200 милиона евра бесповратних финансијских средстава из ИПА фондова и Инвестиционог оквира за Западни Балкан за пројекте модернизације железничког саобраћаја, чија је реализација у току.
ЕУ донација Ниш – Брестовац: 44 милиона евра
Тако је из бесповратних средствава ИПА фондова Европске Уније нешто више од 44 милиона евра издвојено за реконструкцију и модернизацију 22,8 километара дуге пруге Ниш – Брестовац, док је држава Србија уложила преосталих нешто мање од 16 милиона евра. Радове су 30. септембра 2021. године у Доњем Међурову отворили председник Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
ЕУ донација Ниш – Димитровград: 77 милиона евра
За модернизацију и електрификацију 108 километара дуге пруге Ниш – Димитровград, укључујући и изградњу железничке обилазнице око Ниша, Европска Унија обезбедила је бесповратна средства у износу од 73 милиона евра и још 3,8 милиона евра за техничку подршку, односно готово 77 милиона евра.
Модернизација и електрификација једине неелектрифициране деонице на међународном Коридору 10 између Ниша и Димитровграда омогућиће брз и ефикасан транспорт робе и путника у железничком саобраћају, скраћено време путовања, уклањање саобраћајних уских грла, повећање конкурентности и транспортних прихода и боље регионално повезивање.
За пројекте бесповратно – 26 милиона евра
За израду пројектно-техничке документације, израду студија изводљивости, идејне пројекте и процене утицаја на животну средину протеклих година Европска Унија је за железничке пројекте у Србији протеклих година обезбедила je oко 26 милиона евра. Реч је о пројектима модернизације железничке инфраструктуре на деоницама: Сталаћ – Краљево – Рудница, Брестовац – Прешево, Велика Плана – Ниш, Београд – Шид, Сталаћ – Ђунис, Остружница – Батајница, као и о изградњи заједничке граничне станице у Табановцима.
Поред тога, за изградњу брзе пруге за 200 км/сат Стара Пазова – Нови Сад – Суботица Европска Унија донирала је још око 5 милиона евра, за нови интермодални терминал у Батајници обезбедила је 13 милиона евра бесповратних средстава, а за надзор над изградњом Техничко-путничке станице Земун још око 450 хиљада евра.
Донација и за реформу железнице
За реформу железничког сектора у Србији Европска Унија донирала је још 3,1 милиона евра.
Фокус инвестиција Европске Уније у српске железнице је развој железничке инфраструктуре, унапређење безбедности саобраћаја, реформа железнице, либерализација железничког сектора и његово отварање према конкуренцији. Тиме се побољшавају услови транспорта на Коридору 10, унапређује путнички и теретни железнички саобраћај, побољшава међународни транспорт, повећава безбедност путника и железничара, а захваљујући смањењу трошкова услед веће ефикасности остварују значајне уштеде.
Европска Унија на тај начин подстиче транспортну повезаност, интеграцију у региону и региона са Европом.
За Жежељев мост – 35 милиона евра
Европска Унија из својих фондова донирала је и више од 35 милиона евра за изградњу новог железничко-друмског Жежељевог моста, преко Дунава у Новом Сада, укључујући и изградњу три километра приступних саобраћајница и два километра бициклистичких стаза.
Новоизграђени Жежељев мост отворили су 1. септембра 2018. године председник Србије Александар Вучић и европски комесар за преговоре о проширењу и суседској политици Јоханес Хан.
Жежељев мост у Новом Саду представљен је као симбол европске будућности Србије, а донација Европске Уније више је него добро утрошен европски новац, јер је то инвестиција у заједничку европску будућност, – истакао је том приликом Јоханес Хан.
Захваљујући укупним донаторским средствима Европске Уније од око 800 милиона евра српске железнице су на најбољем путу да се до краја ове деценије модернизују у складу са потребама и жељама грађана, привреде и државе Србије и на мапи развијених европских саобраћајница заузму место какво и заслужују.
