-Имам обавезу да вам пренесем огромно задовољство грађана Србије што је железница коначно почела да се обнавља. Изградили смо пругу Београд-Нови сад чија је дужина 75 километара, веома смо поносни на њу. То је прва брза пруга у овом делу Европе где се возови крећу брзином од 200 километара на сат. Тренутно градимо пругу Нови Сад-Суботица до саме границе са Мађарском у дужини од 108 километара. Када мађарски партнери буду завршили свој део, 2025. године између Београда до Будимпеште путоваће се брзим возом за мање од три сата. Недавно смо потписали Уговор са Европском Унијом и Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој за изградњу брзе пруге од Београда до Ниша дугој 235 километара. Када ова пруга буде завршена, од Београда до Ниша ће се путовати возом 100 минута, а сада се путује неких 6 сати. Радимо деоницу пруге према Бугарској од Ниша према Димитровграду. Планирамо да обновимо скоро шест стотина километара регионалних пруга, навео је Весић.
-Желимо да наше брзе пруге које градимо у Србији, које нас тренутно повезују са Мађарском повежемо са свим другим земљама региона. Управо зато смо са мађарским колегама и министром за транспорт Мађарске Јаношом Лазаром заказали радни састанак са министрима транспорта Бугарске, Грчке, Турске, Северне Македоније, Албаније као и Европске комисије да бисмо разговарали о томе како ћемо наше брзе пруге повезати са Северном Македонијом Истанбулом, Солуном како би оне постале међународне. Са мојим колегама из Италије и Словеније разговарали смо о пројектима брзих пруга ка Венецији и Аустрији. Ускоро нас очекује министарски састанак свих ових земаља да кренемо у заједнички пројекат, истакао је Весић и додао да ће се лично, као министар, залагати за тесну сарадњу државе и академске заједнице јер је то доказана формула за успех.
-Због тога смо у сарадњи са Универзитетом у Београду покренули праксу за студенте како би им дали прилику да раде на најважнијим државним пројектима, како би стекли драгоцено искуство и знање које ће искористити за развој наше земље, казао је Весић и споменуо архитекту Јан Гела који је рекао:
-Ако одлучите да градите гараже људи ће возити аутомобиле, ако градите бициклистичке стазе људи ће возити бицикле, а ако градите пруге људи ће путовати возовима.
-Ми бирамо шта ћемо понудити нашим грађанима, а ми смо одлучили да им понудимо брзе пруге рекао је Весић.
Проф. др Небојша Бојовић, декан Саобраћајног факултета, у поздравном говору је истакао да је велика част што је Саобраћајни факултет организовао овакав велики догађај, који окупља еминентне стручњаке из железничког саобраћаја.
-Саобраћајни факултет је најстарији факултет ове врсте у региону југо-источне Европе и једини који има свеобухватне програме образовања стручњака из области саобраћаја, транспорта, комуникација и логистике. Ове године Саобраћајни факултет слави 71 година рада које су оставиле велики траг у општим напорима да се живот и рад учини лакшим и ефикаснијим. На Саобраћајном факултету, за одвијање наставног и научно-истраживачког процеса, као и за одвијање свих пропратних активности, ангажован је најквалитетнији кадар, рекао је декан Саобраћајног факултета, Бојовић И истакао да је железница данас не само транспорт, него и покретач економије.
Међународној конференцији присуствовао је између осталих и Небојша Шурлан, в.д. генералног директора „Инфраструктуре железнице Србије“.
Председник ИАРОР проф. др Роб Говерде је рекао да у наредна три дана ће на конференцији бити 11 панела, 33 секције и 109 презентација, тако да ће сви учесници имати прилике да се представе и говоре о железници, али и о иновацијама које је у последње време прате.
Проф. др Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду је истакао да је велика част за сву академску јавност што се на Саобраћајном факултету организује десета међународна конференција моделирања железничких операција и анализа.
-Овде под окриљем факултета организоване су сесије на којима ће се увелико говорити о железничком инжењерингу, иновацијама. Ова међународна конференција ће омогућити истраживачима, консултантима и стручњацима из сектора железнице да се сретну, представе своја најновија истраживања, размењују знања и дискутују о тренутном развоју и примени, истакао је ректор Универзитета Ђокић.
Изврши потпредседник продаје и маркетинга др Ансгар Броцкмејер је рекао да је ова конференција на веома високом нивоу и да је велика част што је компанија Штадлер једна од учесника.
Директор Сталног секретаријата Транспортне заједнице Матеј Закоњшек истако је да се железница враћа на велика врата у земље Западног Балкана и да коридори су ти који спајају државе и чине транспорт путника и робе веома ефикасним.
Владимир Радовановић, помоћник министра науке, технолошког развоја и иновација је истакао да је железнички саобраћај изазов али и спремност да управо тај вид саобраћаја буде безбедан.
-Влада Републике Србије је отворена за разговоре и инвестиције које су у интересу чувања природе и еко система. Научно-технолошки и иновациони систем доприноси убрзаном развоју Републике Србије кроз побољшање квалитета и ефикасности науке, технолошки развој и иновације и даљу интеграцију у Европски истраживачки простор, чиме се помаже да се достигну стандарди развијених економија. Република Србија постаје окружење које подржава развој нових иновативних пројеката, истраживања и решења, као и професионалних компетенција наших инжењера и истраживача. У циљу подстицања истраживања, развоја и стварања интелектуалне својине и иновација основани су Фонд за иновациону делатност Републике Србије и Фонд за науку Републике Србије који пружају финансијску подршку научноистраживачким организацијама и привреди за развој иновација, навео је Радовановић.
Домаћин и суорганизатор ове највеће међународне железничке конференције је Саобраћајни факултет Универзитета у Београду, а покровитељи су Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
На овој железничкој конференцији учествује око 200 научника и експерата из више од 20 земаља, који ће у својим излагањима презентовати најновија сазнања у вези са железничким саобраћајем и дати смернице за даљи развој ове саобраћајне делатности.
Конференције ICROMA (International Conference on Railway Operations Modelling and Analysis) организују се под окриљем Међународне асоцијације IAROR са циљем размене знања и повезивања универзитетских истраживача и експерата са железница широм света. Прва конференција одржана је 2005. године у Делфту (Холандија), а након тога сваке друге године у Хановеру (Немачка), Цириху (Швајцарска), Риму (Италија), Копенхагену (Данска), Токију (Јапан), Лилу (Француска), Норћепингу (Шведска) и Пекингу (НР Кина). На ICROMA конференцијама се презентују радови са оригиналним научним и истраживачким доприносима, идејним решењима и технолошким иновацијама, као и корисним закључцима и смерницама за унапређење и развој саобраћаја конвенционалних железница, пруга за возове великих брзина или шинских урбаних система. Међународна асоцијација IAROR (International Association of Railway Operations Research) основана је 2005. године и тренутно броји више од 400 чланова.