-Пролеће као асоцијација рађања и Васкрс као симбол победе живота на свету, на жалост, овде многима има сасвим супротно симболику туге, патње и вечите боли. Толике године прођоше, а и дан – данас се постављају иста питања на која немамо прави одговор. Зашто? Због чега? Ко је дао некоме то право и слободу и такву моћ да се на најсуровији начин поиграва људским судбинама и да завија у црно толике поред себе? Морамо се надати да ће једном погинуће настрадалих добити бар неки одговор, – рекао је 12. априла Милан Шеган, менаџер за одржавање железничке инфраструктуре у “Инфраструктури железнице Србије”, говорећи на комеморативном скупу на железничком мосту у Грделичној клисури, поводом обележавања деветнаест година од како је 1999. године, током НАТО бомбардовања наше земље, ракетама на том истом месту погођен међународни путнички воз, који је саобраћао на релацији Београд – Солун.
-Погледавши мост који смо обновили, неко ко не зна његову тужну причу не би могао ни да претпостави да је то место на коме је у једном моменту нестао највећи број људских живота током НАТО бомбардовања. Његова реконструкција је доказ да људска рука може поправити и саградити готово све што се замисли, али исто тако људска рука може уништити све чак и оно највредније, људски живот, а томе нема повратка, – поручио је Шеган.
Међународни експресни воз број 393, који је саобраћао на релацији Београд – Ниш – Скопље, 12. априла 1999. године у 11.40 сати НАТО авијација гранатирала је приликом преласка Грделичког моста. Од четири пројектила, два су погодила друмски мост, а воз је погођен са два пројектила. Догодило се то на други дан православног васкрса.
Према званичним подацима погинуло је 15, а повређено 44 лица, а међу настрадалима је било и деце.
Међу погинулима у међународном путничком возу била су и двојица железничара, Зоран Јовановић и Петар Младеновић.
Присутнима на данашњем комеморативном скупу у Грделичкој клисури обратили су се и Весна Брајовић, извршни директор у „Србија Возу“, као и градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.
Венце у спомен недужно погинулима крај спомен обележја положиле су делегације све четири железничке компаније.
Затим су венце положиле и бројне делегације из железничког сектора, Града Лесковца, породице погинулих, синдикати, друштвене организације, политичке партије и други.
Комеморатни скуп традиционално је завршен симболичним проласком воза преко Грделичког железничког моста, уз непрекидни звук сирене.