„Србија би за три године требало да има најмање 520 км пруга на којима ће возови моћи да иду просечном брзином од 120 до 150 км на сат“ изјавила је потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре проф. др Зорана Михајловић.
Она је данас, присуствујући обележавању завршетка модернизације барске пруге од Ресника до Ваљева, истакла да су на овој деоници возови раније ишли и брзином мањом од 30 км на сат на појединим деловима.
„Од данас возови модернизованом пругом поново могу да иду брзином од 100 км на сат. Реконструисали смо првих 77 км пруге и ово је само почетак. У наредном периоду радићемо на модернизацији целе барске пруге, јер не желимо да се на то чека још четири деценије. Радићемо како на железничком Коридору 10, тако и на реконструкцији пруга које нису део Коридора“, рекла је Михајловићева.
Михајловићева је додала да би за две године требало да имамо и модернизовану пругу Београд – Будимпешта, којом ће возови моћи да иду брзином од 200 км на сат.
Потпредседница Владе прошла је данас реконструисаним делом пруге од Вреоца до Ваљева са првим потпредседником Руских железница Александром Мишарином и руководством српских и руских железничких компанија. Гости су из Вреоца у Ваљево стигли руским дизел–моторним возом, набављеним захваљујући руском кредиту за модернизацију железнице у Србији.
„Руске железнице су једне од најбољих на свету и Србија ће наставити да у сарадњи са њима реализује заједничке пројекте у земљи“, рекла је Михајловићева.
Модернизација пруге Ресник – Ваљево у дужини од 77,6 километара, на међународном железничком коридору Београд – Бар, завршена је у року, 13. новембра, а редован железнички саобраћај на том делу барске пруге успостављен је јуче.
Уговорена вредност радова на модернизацији пруге Ресник – Ваљево је 79,9 милиона долара, а радови су финансирани из руског кредита чија је укупна вредност 800 милиона долара.
Ово је прва озбиљнија реконструкција барске пруге након четири деценије од њеног пуштања у саобраћај. Извођач радова на модернизацији барске пруге била је компанија „РЖД Интернешнл“, а већи број домаћих фирми били су ангажовани као подизвођачи.
Радови су почели 6. јула 2016. године и одвијали су се у две фазе. Након прве фазе радова од Ресника до Вреоца (који су завршени 15.јула 2017. године) и летње туристичке сезоне, почев од 9. септембра ове године у претходних два и по месеца радови су се одвијали на деоници Вреоци – Ваљево, а читав пројекат је завршен у складу са предвиђеном динамиком и уговореним роковима.
Генерални директор „Инфраструктура железнице Србије“ Мирољуб Јевтић је рекао да на прузи Ресник – Ваљево више нема лаганих вожњи и да је после више деценија извршен ремонт најзначајних инфрастрктурних објеката на барској прузи, укључујући и тунел „Бела река“ дуг 3,8 километара.
“Ремонтовано је 17 мостова, 12 пропуста, на 27 путних прелаза промењена је комплетна сигнално – сигурносна опрема, а на 16 путних прелаза су извршени грађевински радови. Изграђено је 14,5 км нових одводних канала поред пруге и санирано је 10 косина”, навео је Јевтић и рекао да је време путничких возова смањено са 90 до 100 минута на 65 минута на тој прузи.
Модернизацијом пруге Ресник – Ваљево били су обухваћени радови на реконструкцији колосека, као и свих инфраструктурних објеката дуж пруге. Поред тога, обновљени су контактна мрежа, електротехничка постројења, сигнално-сигурносни и телекомуникациони системи.
Први потпредседник Руских железница Александр сергејевич Мишарин је рекао да су ту пругу заједно радили руски и српски стручњаци, да је пруга изгађена квалитетно и у предвиђеном року.Он је нагласио да ће Руске железнице радити и пругу Стара Пазова – Нови Сад која је део будуће брзе пруге Београд – Будимпешта.
Захвалио је Влади Србије на доброј сарадњи и изразио очекивање да ће сарадња бити настављена и да желе своје искуство и технологију да поделе са Србијом.
Генерални директор РЖД Интернешнл Сергеј Павлов је рекао да се ова руска компанија осећа у Србији као код куће и подсетио да су поред деоница које су радили обнављали и школе.
Он је захвалио министарки Михајловић на великој подршци истичући да она учествује у свим њиховим почецима на пројектима у Србији.
Павлов је министарски уручио “специјалну медаљу” за коју је рекао да је “број један” и да с правом треба да припадне Зорани Михајловић.