Оне су ангажоване на најразличитијим одговорним и значајним пословима, почев од највиших руководећих места, као што су менаџер, директор сектора или руководилац пројекта, па све до сложених и захтевних задатака у извршним службама, као што су шеф станице или отправник возова.
Жене на железници обављајући своје радне задатке одговорно, професионално и посвећено, дају свој пуни допринос пословању и функционисању железничког саобраћаја у Србији, текућем одржавању железничке инфраструктуре, као и процесу свеобухватне модернизације овог саобраћајног система који се данас одвија након деценија запостављања и раубовања наших пруга и возова.
По свим овим показатељима, „Инфраструктура железнице Србије“ представља позитиван пример када су у питању место и улога жене у друштву, посебно са становишта родне равноправности.
У складу са Законом о родној равноправности у „Инфраструктури железнице Србије“ донети су План за успостављање и остваривање родне равноправности и План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности. Активности утврђене овим плановима реализоване су: доношењем Одлуке о одређивању лица за родну равноправност; затим утврђивањем предлога Плана за остваривање и унапређење родне равноправности за 2023. годину, као и утврђивањем предлога Плана управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности и најзад успостављањем евиденције о остваривању родне равноправности.
Родна равноправност се налази у врху листе приоритета Европске уније и међународних железничких организација, а циљ је да железничке компаније повећају проценат запошљавања жена и унапреде њихов положај.
У складу са тим, родна равноправност је и у врху пословних приоритета Инфраструктуре железнице Србије. По родној равноправности и учешћу жена у железничком сектору наша компанија је у европском врху, на основу годишњих истраживања која спроводи Заједница европских железница и инфраструктурних компанија, а којима је било обухваћено тридесетак железничких компанија из преко двадесет европских држава.
Инфраструктура железнице Србије је била међу првим железничким компанијама у Европи која је потписала Декларацију о родној равноправности у транспортном сектору.
Српске железнице историјски гледано увек су биле носилац позитивних промена у друштву и држави када су положај, место и улога жене у питању.
Према историјски расположивим подацима, прва жена која је радила на српским железницама била је Даница Васиљевић. На железници је почела да ради још 1890. године (шест година након успостављања железничког саобраћаја између Београда и Ниша), као „привремени телеграфиста“ у тадашњој Дирекцији за железнице. На рад у главном телеграфу железничке станице Београд премештена је 1900. године и тако постала прва жена са сталним запослењем на железници.
Све до 1900. године рад на железници у оквиру Српских железница био је дозвољен само мушкарцима. Колико је тада железница била напредна по питању положаја жена и родне равноправности показује и податак да је тек 1910. године доношењем Закона о државним службеницима женама било признато право да буду „регулисани државни службеници, али само у звању „железничког званичника“, па је у то звање преведена и Даница Васиљевић.
Свеобухватна модернизација железнице и у наредном периоду свакако ће представљати највећи професионални подстицај и изазов женама у „Инфраструктури железнице Србије“ да се ангажују и докажу у раду и функционисању једног од највећих и најзначајнијих пословних, инвестиционих и инфраструктурних система у Србији и на тај начин дају свој пуни допринос да наше пруге и возови буду брзи, безбедни, ефикасни и савремени, као део развијене мреже европских саобраћајница.
