Укупна дужина реконструисаних колосека у тунелима, која подразумева и радове на колосеку у непосредној близини тунела (у просеку на око педесетак метара од тунела) износи скоро 3,4 километра.
Реч је о тунелима на деоници пруге Мала Крсна – Пожаревац – Бор – Вражогрнац, и то: Превалец (дужине 250 метара), Бродица (470 метара), Железник (200 метара), Благојев Камен (748 метара), Ујевац (814 метара) и Чекић (166 метара).
Реконструкција колосека у шест тунела између Кучева и Мајданпека почела је крајем децембра 2022. године, а радови су завршени за четири месеца.
Радови на уређењу ових шест тунела обухватили су демонтажу постојећег колосека са шинама и дрвеним праговима, постављање шина, нових бетонских прагова и колосечне решетке, уградња новог туцаника, као и машинско регулисање колосека. Сем радова на горњем строју, очишћени су и одводни канали у тунелима и предусецима испред и иза тунела, укључујући и замену оштећених поклопаца одводних канала.
Радове је изводило новосадско предузеће ЗГОП.
Захваљујући изведеним радовима, поред подизања нивоа безбедности железничког саобраћаја на читавој деоници, осовинско оптерећење пруге повећано је на 22,5 тона по осовини, што је изузетно значајно за одвијање теретног железничког саобраћаја на пругама у Источној Србији.
Како би се поштовала динамика радова, а истовремено обезбедио и теретни саобраћај на прузи, радови су се изводили тако што су неимари у континуитету радили десет дана, затим су четири дана саобраћали теретни возови, да би се потом наставио циклус од наредних десет радних дана.
Овакав приступ је примењен због тога је што су за железнички правац Пожаревац – Мајданпек везани значајни привредни системи, као што су: Лука Прахово, РТБ Бор, рудници Мајданпек, Каона, Костолац и железара Смедерево.
Када је 2019. године урађена реконструкција пруге Пожаревац – Мајданпек, изведени су радови у тунелима до Нереснице код Кучева, док су завршена преосталих шест тунела од Нереснице до Мајданпека.
Пруга од Кучева до Мајданпека изграђена је и пуштена у саобраћај у периоду од 1948. до 1958. године, и од тада је непрестано у експлоатацији. Ова деоница деценијама није била реконструисана, па је пруга била дотрајала, а елементи горњег строја у лошем стању, због чега су возови саобраћали брзином од свега 10 – 20 км/сат, док је носивост пруге била 16 тона по осовини.