– И на снимку се види да је путни прелаз обележен знацима вертикалне друмске сигнализације Андрејин крст и знак „Стоп“, као и да возач друмског возила није застао, готово ни успорио пре путног прелаза. Возач друмског возила имао је велику срећу. Зато „Инфраструктура железнице Србије“ стално апелује и упозорава да се на путним прелазима поштују прописи и саобраћајна сигнализација, како би се избегле несреће, јер се овакве ситуације готово по правилу трагично завршавају, – рекао је гостујући на ТВ Првој Ненад Станисављевић, пи-ар „Инфраструктуре железнице Србије“.
Он је истакао да се у протеклих пет година на путним прелазима у Србији догодило 252 несреће, у којима је настрадало 36, а теже или лакше било повређено 106 особа.
– Битно је да нагласимо да су према званичним статистикама и извештајима државних органа, у 99 одсто тих случајева одговорни били возачи друмских возила. Они управо својим несавесним, неодговорним и бахатим понашањем на путним прелазима угрожавају свој живот и животе других ученика у саобраћају, – рекао је Станисављевић.
„Инфраструктура железнице Србије“ доставила је ТВ Првој педесетак видео снимака са својих надзорних камера на путним прелазима, на којима се види како се понашају возачи друмских возила, у највећем броју случају камиона и шлепера. Иако на путним прелазима имају светлосна и звучна упозорења, а рампе почињу да се спуштају, они то не поштују, не заустављају се пре путних прелаза, ломе бранике и полубранике и настављају даље вожњу.
– Годишње нам несавесни возачи поломе на путним прелазима преко две хиљаде рампи. На тај начин је „Инфраструктури железнице Србије“ нанета материјална штета, али је и директно угрожена безбедност саобраћаја на путним прелазима. Због тога је наш став да се овакви случајеви третирају као угрожавање јавне безбедности у саобраћају, – истакао је пи-ар „Инфраструктуре железнице Србије“, и објаснио процедуру поступања у ситуацији када путни прелаз не ради.
Он је рекао да је „Инфраструктура железнице Србије“ у оквиру целокупне модернизације железничког саобраћаја повећала број надзорних камера на путним прелазима и још једном упозорио да се поштују прописи, саобраћајни знаци и спуштене рампе на путним прелазима.
-У несрећама на путним прелази најчешће страдају мештани, становници локалне заједнице, па је потпуно немогуће да их је рампа на том месту изненадила, јер се ту налази најчешће деценијама. Наши људи још увек не препознају опасност од железничког саобраћаја и сматрају да су бржи од воза. Заборављају да воз не може да закочи и да је његов зауставни пут између 700 и хиљаду метара, у зависности од услова, – изјавио је Станисављевић.
Коментаришући критике у јавности да би сви путни прелази у Србији требало да буду обезбеђени рампама, он је истакао да ни једна железничка управа у свету нема рампе на свим путним прелазима.
– Сви путни прелази у Србији обезбеђени су на одговарајући начин, у складу са предвиђеним условима. На нашим пругама око 25-30 одсто путних прелаза обезбеђено је рампама, што представља европски просек. Највећи број путних прелаза који су обезбеђени рампама су у Француској и Италији, измеђи 70 и 80 одсто. И на иностраним пругама у 93 до 95 одсто случајева за несреће на путним прелазима одговорни су возачи друмских возила због свог непрописног и бахатог понашања. Проблем несрећа на путним прелазима препознала је и Међународна железничка унија, па је основала организацију ИЛКАД, која се бави медијским и едукативним активностима, са циљем повећања свести код учесника у друмском саобраћају, – објаснио је Ненад Станисављевић.
Он је на крају истакао да „Инфраструктура железнице Србије“ тежи да достигне стандард који је постављен на брзој прузи Београд – Нови Сад, где су сва укрштања пруге и пута денивелисана и да ће се са тиме наставити и у будућим пројектима модернизације железничке инфраструктуре у Србији.