Саша Бајић један је од 86 чувара пруге-опходара, колико их има на мрежи пруга „Инфраструктуре железнице Србије“. Са још двојицом својих колега ради у пружној деоници Младеновац – Раља и задужен је за обилазак укупно 72 километра пруге од Пиносаве до Велике Плане. На тој траси су и по три тунела и моста. На посао свакога дана долази из Крњева, места које је тридесетак километара удаљено од Младеновца.
Свакодневно пређе по 13 километара пешице, дуж колосека, како би обавио свој радни задатак. Километража коју пређе пешице за годину дана дуга је као релација Београд-Лисабон, а за 22 године радног стажа већ је један и по пут прешао путању око земљине кугле.
-Када бих поново бирао, опет бих изабрао ово занимање. Волим да пешачим, волим природу и причињава ми задовољство, – каже чувар пруге – опходар Саша Бајић.
Почео је да ради у угоститељству. Уз оца Драгана који је био железничар и радио у Смедервској Паланци на сигнално-сигурносним постројењима заинтересовао се за железницу и заволео је. По својој беспрекорној уредности и изгледу Саша је пример правог железничара, а о свом изузетно тешком послу прича са задовољством и искреним осмехом.
-Најтеже на послу је кад су екстремне и високе температуре у јулу и августу, и зими, када су велике снежне падавине и мразеви, – објашњава Саша.
У свом раду опходари мање недостатке отклањају самостално. Када је то потребно, чисте жљебове на путним прелазима, притежу колосечни прибор, проверавају да ли је сигнализација на свом месту, обављају замену напрснулих везица на шинском саставу, контролишу стање у тунелима и на мостовима. Када је то потребно помажу и пружним радницима на терену. Помаже пружним радницима на терену када је то потребно. Када је реч о већим оштећењима на прузи, његова дужност је да обавести надређене који излазе на терен са стручном екипом ради отклањања квара.
-Један од најсрећнијих дана које сам провео на послу је и дан када смо спасили групу од петоро дванаестогодишњака, који су ушли у један од тунела с намером да се фотографишу. Само неколико минута пре него што је требао да прође воз кроз тај тунел, видео сам да у њему има деце. Одмах сам интервенисао како би саобраћај био заустављен. На место догађаја дошла је и полиција, а деца су безбедно изведена из тунела, присећа се наш саговорник.
Саша каже и да се дешава да на прузи затекне псе које су несавесни власници привезали за шине и оставили. Због тога буде много тужан, али и срећан када им помогне. Ослободи их и пружи воду и нешто хране што се затекне у торбици.
-Са најтежим проблемом у раду сам се сусрео 2014. године, код станице Глибовац, када је приликом изливања реке Мали Луг дошло до оштећења дела колосека. Том приликом наишао сам на место где је вода однела туцаник, односно пробила труп пруге. Путем комуникације са надређенима и диспечерском службом хитно је заустављен саобраћај, како не би дошло до трагедије јер су возови саобраћали по реду вожње, – приша Бајић.
Сашин син Матеја, сада већ трећа генерација у породици, определио се за железницу и као ученик другог разреда средње школе будући је машиновођа. Можда и деветогодишња ћерка Сара крене истим стопама. А, каже да му је највећа жеља да и супруга Ивана, грађевински техничар, која је незапослена, једног дана ради на железници, јер у данашње време није лако школовати двоје деце од једне плате.
-Бајић је узоран и одговоран радник који свој посао обавља на беспрекоран начин, каже Братислав Крстовић, шеф Пружне деонице Младеновац-Раља ОЦ ЗОП Београд „Инфраструктуре железнице Србије“, и наставља:
-Уредност, тачност и ефикасност су његове главне особине. Никада до сада нисмо имали примедби на његов рад. Више пута је награђиван зато што је благовремено и професионално реаговао у ситуацијама када је безбедност саобраћаја била угрожена
И поред тешког и одговорног посла који обавља, Саша има времена и да узгаја кућне љубимце, а често заигра и мали фудбал за своју железничку екипу, буде најбољи играч и донесе им трофеј. За одговоран и професионалан рад и оданост и приврженост железници Саша је трофеј већ освојио.