У „Инфраструктури железнице Србије“ данас ради скоро хиљаду жена.
Ангажоване су на најразличитијим одговорним и значајним пословима, почев од највиших руководећих места, као што су извршни директор, менаџер, директор сектора или руководилац пројекта, па све до послова у извршним службама попут шефа станице, отправника возова или прегледача кола. И оне професионално, квалитетно и посвећено обављају своје послове и радне задатке у великом пословном и саобраћајном систему, као што је „Инфраструктура железнице Србије“.
У „Инфраструктури железнице Србије“ више од половине руководства компаније су жене.
По свим овим показатељима, „Инфраструктура железнице Србије“ представља позитиван пример када су у питању место и улога жене у друштву, посебно са становишта родне равноправности.
И историјски посматрано, железница је увак била носилац позитивних промена у друштву када је положај жене у питању. Наиме, према историјски расположивим подацима, прва жена која је радила на српским железницама била је Даница Васиљевић. На железници је почела да ради још 1890. године (шест година након успостављања железничког саобраћаја између Београда и Ниша), као „привремени телеграфиста“ у тадашњој Дирекцији за железнице. На рад у главном телеграфу железничке станице Београд премештена је 1900. године и тако постала прва жена са сталним запослењем на железници.
Све до 1900. године рад на железници у оквиру Српских железница био је дозвољен само мушкарцима. Колико је тада железница била напредна по питању положаја жена и родне равноправности показује и податак да је тек 1910. године доношењем Закона о државним службеницима женама било признато право да буду „регулисани државни службеници, али само у звању „железничког званичника“, па је у то звање преведена и Даница Васиљевић.
У четири компаније железничког сектора данас ради нешто мање од 2.300 жена.
Жене на железници својим знањем и радним ангажовањем у претходних пар година дале су свој велики и пуни допринос успешној реализацији процеса реформе железничког сектора и свеобухватне модернизације овог саобраћајног система.
И управо модернизација железничке инфраструктуре у Србији треба и у наредном периоду да буде највећи пословни подстицај и изазов женама да се у „Инфраструктури железнице Србије“ ангажују и професионално докажу како у реализацији ових пројеката, тако и у целокупном раду и функционисању једног од највећих и најзначајнијих пословних система у Србији.
Свим колегиницама у „Инфраструктури железнице Србије“ и свим женама срећан 8. март – Међународни дан жена.