Сви они који су се 12. јула ове године, на Петровдан, затекли на главном шеталишту испред бањског лечилишта у Трепчи, надомак Чачка, могли су да присуствују необичном и надасве занимљивом једноипочасовном кабаретском програму, под називом ,,Скроуз˝, чији је аутор и један од извођача Борис Капетановић, правник у Сектору за попис, некретнине и заштиту животне средине из Чачка.
Био је то, по свему судећи, јединствен музичко – поетски садржај, којим се бањској публици, по пети пут заредом, Борис Капетановић представио у оквиру манифестације ,,Културно лето бање Трепче˝, коју годинама уназад организује бањско лечилиште. Иначе, сам Кабаре је настао пре 13 година, као несвакидашња и неуобичајена спона ,,пера, гитаре и снова˝ овог чачанског железничара. Осмишљен и урађен по принципу ред музике, ред поезије, чије се трајање прилагођава публици. Састоји се од неколико тематских целина, почев од романтичарских, преко сатире и пародије, до боемских призвука минулих времена. За разлику од претходних извођења, поред Бориса, у реализацији Кабареа у Трепчи бањи учествовали су и Милкица Милетић, уредница књижевног програма у чачанском Дому културе и Владимир Капетановић за клавијатурама. Имајући у виду реакцију публике, која је након сваке тачке аплаузом бурно поздрављала извођаче, може се са сигурношћу рећи да је Борис и његов Кабаре и ове године оправдао очекивања мештана и гостију Бање.
Требало би такође истаћи, да је Борис Капетановић највероватније једини радник „Инфраструктуре железнице Србије“ а.д. који се може похвалити да је написао и објавио пет књига, шест драма, импозантан број музичких текстова, Кабаре… Зато и није чудо, што за овог, негдашњег адвоката, пријатељи кажу да припада оном јединственом литерарном миљеу чудака, занешењака, људи немирног духа, заљубљеника у музику, писану реч, игре на даскама што живот значе…
За последњих десетак година Борис Капетановић је написао и објавио: ,,Целовечерњи роман˝, поетско штиво ,, Испод позлате˝, роман ,,Школа боемије˝, збирку прича под називом ,,Моша˝, две књиге поезије ,,Дикси˝ и ,,Хомер за рачунаром˝, шест позоришних текстова од којих су ,,Мета˝ и ,,Дона Паула˝ више пута извођени у Србији и Црној гори, преко 20 музичких балада познатих под именом ,,Видовске баладе˝, насталих у истоименом селу крај Мораве.
Све у свему, реч је о железничару који још увек, како сам каже, ,,сања, лута и истражује˝ окушавајући се у неисцрпној уметничкој свеобухватности.