– Градња левог колосека брзе пруге Београд центар – Стара Пазова од 34,5 километара, на железничком правцу ка Будимпешти, требало би да буде завршена и отворена за саобраћај 19. марта, најавио је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије” Мирољуб Јевтић.
Алтина – изградња потходника
Други колосек, односно цела брза пруга Београд Центар – Стара Пазова, биће готова половином наредне године. Јевтић је рекао Танјугу да ће ово бити година највећих и најзначајнијих радова на реконструкцији и модернизацији железничке инфраструктуре и да је уз помоћ Владе и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре обезбеђено више милијарди евра, како би српске пруге постале саставни део европских железница.
Уклањање туцаника са левог колосека Земунско Поље – Батајница и радови на траси левог колосека Земун – Земунско Поље
У току су радови на модернизацији и реконструкцији укупно 377 километара пруга у Србији, од којих 134 километара магистралних и 243 км регионалних пруга, казао је он. Истиче да је, ипак, изградња брзе пруге приоритет и да се сви радови одвијају по плану.
Изградња степеништа и окна лифта у потходнику у Земуну и израда шипова за мост између Батајнице и Старе Пазове
Поводом најаве да ће се градити и брза пруга од Београда до Ниша и Прешева, Јевтић каже да је са кинеском компанијом ЦРБЦ већ потписан меморандум и да је у току израда потребних студија.
“Студија ће дати најбоља решења, а како сада стоје ствари очекујемо градњу брзе пруге од Београда до Ниша за брзину од 200 км на сат, као и пруге од Ниша до Прешева за брзине од 120 до 160 км на сат”, навео је он. Према његовим речима, израда студија је при крају и ти пројекти ће бити готови можда већ током 2020. године.
Јевтић наглашава да робни саобраћај има велики потенцијал за развој железничког правца од луке Пиреј у Грчкој ка Македонији, Србији и Мађарској и да се тренутно само један одсто контејнера из пирејске луке превози железницом до централне Европе. Сматра да би бар пет пута могао да буде већи обим карго саобраћаја у наредних 10 година, што би значило огромно повећање прихода за српску железницу.
На деоници Београд – Стара Пазова радове изводе кинеске фирме China Railway international и China Communitacions Construction Company, а на деоници Стара Пазова – Нови Сад, која је заједно са тунелом и вијадуктом Чортановци дуга 40,4 километара, фирма руских железница RŽD International. До сада је између Старе Пазове и Новог Сада изграђено око 35 километара пруге за велике брзине, а завршено је више од 76 одсто уговорених радова на изградњи тунела и вијадукта Чортановци. Та деоница брзе пруге би требало да буде завршена до краја 2021.
Изградња пропуста на прузи Батајница – Нова Пазова
Јевтић каже да би радови на изградњи последње деонице, коју ће радити поменуте кинеске фирме, од Новог Сада до Суботице у дужини од 108 км требало да почну крајем марта 2020, а да је рок за завршетак 33 месеца односно крај 2022.
Истиче да се, такође, изводе радови на многим регионалним пругама и да ће већ крајем јануара бити отворена за саобраћај пруга од Ниша до Зајечара, која је веома значајна за привреднике, због везе са пристаништем Прахово.
Тренутно су у току радови на регионалним пругама: Ниш – Зајечар (108 км), Марковац – Ресавица (53 км), Суботица – Сента (38,5км), Кумане – Банатско Милошево (28,5км), Кикинда – МСК Кикинда (6 км) и станични колосеци на прузи Нови Сад – Богојево (9,5 км) и то у станицама: Футог, Каравуково, Оџаци и Гајдобра. На тим деоницама у 2019. је завршена реконструкција скоро 100 км пруга.
Јевтић је рекао да ће у марту бити завршени радови на обилазној прузи од Панчева до Зрењанина и Суботице од 201 км, на којој ће возови ићи брзинама од 80 км на сат и осовинско оптерећење ће бити 22,5 тона по осовини, што ће омогућити да се теретни саобраћај обавља без икаквих проблема док се буду изводили радови на прузи од Новог Сада до Суботице.
Радови на деоници Стара Пазова – Нова Пазова
Шест километара пруга од Кикинде до фабрике МСК биће урађено, јер је већ дуго у лошем стању и представљала је ограничавајући фактор у производњи и транспорту.
У току је израда пројеката за железнички Коридор 10 на деоницама од Ниша до Брестовца и од Ниша до Димитровграда и они ће бити завршени у првој половини ове године, тако да се током 2020. очекује и почетак радова, напоменуо је Јевтић.
“Такође, биће завршен и пројекат обилазнице око Ниша, а започећемо и реконструкцију преосталих око 210 км барске пруге од Ваљева до Врница на граници са Црном Гором”, нагласио је он. Напомиње да је барска пруга и данас градитељско чудо и једна од незаобилазних тачака за све љубитеље железнице у свету, а радови треба да омогуће враћање брзине возова на пројектовану брзину, са садашњих 40 до 50 км на сат на 100 до 120 км на сат. На тој прузи радиће се и станичне зграде и већ је реконструисана железничка станица у Ужицу, која је прва станица у Србији са играоницом за децу. Процењена вредност инвестиције је око 450 милиона евра за реконструкцију барске пруге од Ваљева до Врбнице.
Изградња пропуста на деоници Стара Пазова – Нова Пазова и радови на косини код тунела – Бежанијска коса
Јевтић је најавио да ће се градити јединствени Диспечерски центар и да ће се у 2020. радити на изради пројектно-техничке документације, за шта је из новог руског кредита издвојено 9,48 милиона евра.
У току су и радови на уређењу железничких станица Краљево, Мали Зворник, Рума, Зајечар, Сврљиг, које ће почетком 2020. године бити завршено.
У току је припрема за реконструкцију тридесетак нових објеката који ће се радити у 2020. години, међу којима су и у Јагодини, Вршцу, Тителу, Кули, Петловачи, Лешници, Рашкој, Куршумлији, Књажевцу и Минићеву.
Инфраструктура железнице Србије наставиће ове године активности за повећање нивоа безбедности на путним прелазима и обезбеђено је за ту намену 13 милиона долара од Светске банке и осам милиона евра од Европске банке за обнову и развој.
Аутоматизована су 22 путна прелаза, уведен је видео надзор на 44 путна прелаза, вибро траке на 20 путних прелаза, рефлекторско осветљење на 35 путних прелаза и соларни маркери на пет путних прелаза. Грађевински радови су урађени на око 100 путних прелаза, а још 236 путних прелаза биће грађевински уређено у оквиру пројекта обнове регионалних пруга у Србији.
У протеклих пет година реконструисано је око 562 километра пруга у Србији, од чега на магистралним правцима 227 км, а на регионалним 335 км.
Хајдинов мост – антикорозивна заштита
