Две године рада Владе Србије и железница

Поводом две године рада Владе Србије, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и потпредседница Владе Србије и министарка проф.др Зорана Михајловић, презентирали су најзначајнијих 170 резултата, као део спроведених пројеката, инвестиција и активности, које се издвајају по свом значају за грађане Србијед, а тиме и за оцену рада Владе Републике Србије у том периоду.

У претходне две године постигнути су значајни резултати у свим областима у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и потпредседнице Владе и министарке, проф. др Зоране Михајловић, од изградње више од 150 км ауто-путева, завршетка изградње и пуштања у саобраћај комплетног друмског Коридора 10 од севера до југа, изградње ауто-пута на Коридору 11, пуштања у саобраћај Жежељевог моста у Новом Саду и обнове скоро 400 км пруга, почетка изградње прве брзе пруге у региону, концесије за београдски аеродром “Никола Тесла”, преко развоја нишког аеродрома и отварања Аеродрома “Moрава” код Краљева, улагања у водни саобраћај, комуналну инфраструктуру и фабрике воде, до оствареног напретка у области родне равноправности и социјалног укључивања Рома.

Када је о железничком сектору реч, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре као најзначајније у претходне две године издвојила је следеће активности:

1. Од јуна 2017 до данас реконструисано је 387,6 км магистралних и регионалних пруга и започети радови на реконструкцији и модернизацији још 374 км пруга.
2. Започети су радови на две деонице брзе пруге Београд-Будимпешта, Београд – Стара Пазова и Стара Пазова – Нови Сад, укупне дужине око 75 км, где радове изводе кинеске и руске компаније. До сада је на деоници Стара Пазова – Нови Сада изграђено 17 км пруге. Овим пројектом Србија је постала део глобалне кинеске иницијативе “Један појас, један пут”.
3. Потписани комерцијални и финансијски уговор за деоницу брзе пруге Београд-Будимпешта од Новог Сада до Суботице, вредан 1,16 милијарди долара.
4. После 19 година поново успостављен железнички и друмски саобраћај на Жежељевом мосту преко Дунава у Новом Саду.
5. Са Европском инвестиционом банком потписан уговор за модернизацију пруге Ниш-Димитровград. Пројекат вредан укупно 268 милиона евра омогућиће да последња деоница железничког Коридора 10 кроз Србију буде електрифицирана, а укључиће и измештање пруге из Ниша изградњом железничке обилазнице.
6. После 40 година реконструкисана је прва деоница пруге Београд-Бар, од Ресника до Ваљева, у дужини од 77,6 км.
7. Завршени радови на реконструкцији пруге Распутница Г-Раковица-Ресник, дужине 7,5 км.
8. Реконструисано око 280 км регионалних пруга, укључујући пруге Пожаревац-Мајданпек, Шабац-Лозница-Брасина, Панчево-Орловат-Римски Шанчеви.
9. Започети су радови на реконструкцији око 230 км регионалних пруга, укључујући пруге Ниш-Зајечар, Крагујевац-Лапово и Суботица-Сента.
10. У мају 2018. започети радови на реконструкцији деонице железничког Коридора 10 од Јајинаца до Мале Крсне (68,8 км), у коју ће бити уложено 39,2 милиона евра.
11. Потписан уговор за нове пројекте на железници, вредне 230 милиона евра, између “Инфраструктура железнице Србије” и “РЖД интернешенела” у јануару 2019. Уговор ће обухватити и изградњу јединственог диспечерског центра за железницу, радове на изградњи електротехничке инфраструктуре на деоници Стара Пазова – Нови Сад и израду пројектно-техничке документације за реконструкцију 210 километара барске пруге од Ваљева до границе са Црном Гором. Такође је потписан и Споразум о реализацији пројеката на редовном одржавању железничке инфраструктуре на територији Републике Србије са “Руским железницама”.
12. Потписан Меморандум о развоју односа стратешког партнерства и заједничке реализације инфраструктурних железничких пројеката између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и “Руских железница”, у марту 2018.
13. У годишњем Извештају о напретку Европске комисије за 2019, оцењено је да Србија има добар ниво припремљености у области транспорта, а посебно је истакнут напредак у реформи железнице. Резултате у реформи железнице похвалили су као добар пример за друге земље и ММФ и Светска банка.
14. Потписан Меморандум о сарадњи у вези са реализацијом пројекта “Београдски метро” са кинеском компанијом “Пауер Чајна”. Влада Србије формирала је и посебну радну групу за праћење реализације овог пројекта, на челу са потпредседницом Владе Србије.
15. Потписан Меморандум о разумевању са Министарством иновација и технологије Мађарске о надоградњи железничке пруге између Суботице и Сегедина.
16. На железничкој мрежи Републике Србије саобраћа 48 нових дизел и електромоторних возова, са циљем стварања што атрактивнијег тржишта услуга превоза путника железницом. У 2019. планирано је обезбеђење средстава за набавку нових електромоторних гарнитура у вредности око 100 милиона евра.
17. После скоро 40 година, набављено је 16 нових локомотива за теретни железнички саобраћај.
18. У предузећу “Србија карго” је у 2018. години запослено 95 младих машиновођа. Запошљавањем укупно 181 младог машиновође у 2017. и 2018. значајно је поправљена старосна структура у том предузећу, у којем је у 2016. просечна старост машиновиђа износила око 50 година.
19. Реконструисано је око 40 железничких станица, грађевински је уређено 110 путних прелаза, а постављени су браници на још 15 путних прелаза.
20. Обезбеђено је и 13 милиона долара из кредита Светске банке за уређење 60 путних прелаза, као и још пет милиона евра из кредита ЕБРД.
21. Обезбеђено финансирање (ЕБРД) и изабран извођач радова на модернизацији Техничко-путничке станице Земун, пројекту вредном укупно 52 милиона евра. Радови почињу у јулу 2019.
22. Потписан Меморандум о сарадњи на пројекту реконструкције пруге Београд-Ниш-Прешево са кинеском компанијом ЦРБЦ.
23. Потписан Меморандум о разумевању са Министарством мора, промета и инфраструктуре Хрватске о сарадњи ради унапређења ефикасности железничког саобраћаја, који предвиђа заједнички рад на реконструкцији пруге Београд-Загреб, укупне дужине 412 километара.
24. У сарадњи са Градом Београдом, покренута је иницијатива да се линије БГ воза продуже до Панчева и београдских општина Младеновац и Лазаревац.
25. Усвојени су Закон о железници, Закон o безбедности у железничком саобраћају и Закон о интероперабилности железничког система, којима се унапређује железнички сектор и унапређује усклађеност домаћих прописа са прописима ЕУ.
26. Потписани уговори са седам транспортних компанија о додели укупно 114 милиона динара на јавном позиву. То је први пут у Србији да Министарство саобраћаја подстиче комбиновани транспорт.
27. Потписани колективни уговори са синдикатима и пословодством четири железничка предузећа, који ће омогућити боље услове рада за запосленe на железници.
28. У згради старе Главне железничке станице у Београду одржана прва мултимедијална изложба инфраструктуре Србије под називом “Настављамо да правимо добре вести”, коју је за два дана посетило око 5.000 грађана. Фотографије великих инфраструктурних пројеката по завршетку изложбе пресељене су на четврти спрат Владе Србије, где је направљена својеврсна стална поставка фотографија најзначајнијих инфраструктурних пројеката у Србији.

У оквиру регионалне и међународне сарадње, поред осталог, издвојене су и следеће активности од значаја за железнички саобраћај:

1. Након потписивања Уговора о Транспортној заједници на самиту земаља Западног Балкана у Трсту 2017, у децембру исте године Београд је изабран за седиште Транспортне заједнице. Ове године потписан је и споразум којим се омогућава успостављање канцеларије Сталног секретаријата Транспортне заједнице у Београду (која ће се налазити у згради Београђанке). Отварање Секретаријата планирано је у септембру.

2. Потписан Меморандум о разумевању o сарадњи у области инфраструктуре између Владе Републике Србије и Владе САД.

3. Потписан Меморандум  између Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства трговине НР Кине у Пекингу о успостављању радне групе за инвестициону сарадњу Србије и НР Кине. Радна група на чијем челу је потпредседница Владе формирана је као ново тело са задатком да координира сарадњу две земље и у области индустрије, финансија, олакшавања нових улагања, као и регионалне инвестиционе сарадње.
4. Потпредседница Владе била је домаћин министрима транспорта из Кине и Централне и Источне Европе на Tрeћем сaмиту министарa трaнспoртa НР Кинe и 16 зeмаљa Цeнтрaлнe и Истoчнe Eврoпe, који је одржан у Београду у октобру 2018. Београд је истовремено био и домаћин Трећег форума градоначелника главних градова земаља учесница у механизму сарадње НР Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе.
5. Инвестициони оквир за Западни Балкан (WBIF) доделио је Србији 40,6 милиона евра бесповратних средстава за изградњу прве деонице ауто-пута Ниш-Мердаре-Приштина, од Ниша до Плочника, и 73 милиона евра за реконстукцију пруге Ниш-Димитровград.

6. Обезбеђена су бесповратна средства из фондова WBIF (Western Balkans Investment Framework) и IPA у износу од преко 14 милиона евра за  техничкe помоћи за израду техничке документације за магистралне железничке пруге.

7. Потписан Оквирни споразум о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктурних пројеката између влада Србије и Мађарске. Са Мађарском је потписана и Изјава о намерама о унапређењу инфраструктурних веза између Републике Србије и Мађарске, коју су потписали премијери Србије и Мађарске. Започета је припрема пројеката чија је реализација предвиђена споразумом.

8. Потписана два меморандума о сарадњи са Бугарском, који имају за циљ боље повезивање две земље у железничком и водном саобраћају.

9. Потписан Меморандум о разумевању и сарадњи на реализацији инфраструктурних пројеката са Црном Гором.

Потписан Меморандум о разумевању за железнички теретни Алпско-западнобалкански коридор, који ће повезати Аустрију, Хрватску, Словенију, Србију, Бугарску и Турску, са циљем да се подстакне заједнички рад на уклањању нефизичких баријера које успоравају превоз робе железницом.