Обезбеђеност путних прелаза на српским пругама
На подручју „Инфраструктуре железнице Србије“ налази се укупно 2.138 путних прелаза и сви су на одговарајући начин обезбеђени. Иако је дубоко у свести људи схватање да је обезбеђен само онај путни прелаз који има рампу – није тако.
Нема необезбеђених путних прелаза, и сви путни прелази на територији „Инфраструктуре железнице Србије“ обезбеђени су на одговарајући начин.
Од укупно 2.138 путних прелаза, 502 путна прелаза обезбеђени су сигнално-сигурносном опремом, као што су аутоматски браници, полубраници, светлосном и звучна саобраћајна сигнализација.
Од 502 путна прелаза, светлосном саобраћајном сигнализацијом обезбеђено их је 25, аутоматским полубраницима са светлосном сигнализацијом обезбеђено их је 281, а механичким браницима којима рукује железничар на лицу места осигурано је 196 путних прелаза.
Преосталих 1.636 путних прелаза обезбеђени су знацима друмске сигнализације (Андрејин крст, знак Стоп).
Уколико нема ни једног од наведених начина осигурања, онда се и не ради о регуларном, већ о “дивљем“, непрописном и нерегуларном путном прелазу.
На који ће начин поједини путни прелаз бити осигуран зависи од прегледности пруге и пута на месту укрштања (троугао прегледности), намене пруге, врсте пута, густине саобраћаја, највеће допуштене брзине, дужине путног прелаза и слободног простора изнад путног прелаза.
На начин осигурања путних прелаза утицај има и локална самоуправа, која такође учествује у финансирању и одржавању прелаза.
Сагледавајући све економске и технолошке аспекте, не постоји реално оправдање да сви путни прелази буду осигурани аутоматским уређајима. Таква пракса није забележена ни у много богатијим и савременијим железницама, а ни у далеко развијенијим државама у којима се много више улаже и у железницу и железнички саобраћај.
За нову рампу – између 100 и 200 хиљада евра
Изградња сигналног уређаја на путном прелазу у близини поседнутог железничког службеног места (где уређајем рукује железнички радник из станице) износи око 120.000 евра, а изградња новог уређаја на путном прелазу на отвореној прузи зависи од нивоа техничке опремљености пруге и износи од око 150.000 па и до 200.000 евра. Цена опремања електронског путног прелаза зависи од сложености саобраћајне ситуације, а обухвата пројектовање, грађевинске радове, набавку савремене опреме и њено постављање.
Имајући у виду све економске и технолошке аспекте опремања и одржавања сигнално-сигурносних система, реално је да се у свету, па ни код нас, не обезбеђују сви путни прелази аутоматским уређајима, већ они за које постоји оправданост.
Поред тога, ни фреквенција друмског, односно железничког саобраћаја најчешће није у корелацији са бројем и тежином саобраћајних несрећа на путним прелазима.
Напротив, забрињава чињеница да је број саобраћајних несрећа у порасту управо на потпуно осигураним и на најсавременије опремљеним прелазима, што указује на неодговорно понашање возача друмских возила и пешака, који су у готово 100 одсто случајева узрочници несрећа на путним прелазима.
Понашање возача друмских возила на путним прелазима
Безбедност саобраћаја на путним прелазима, дакле, у највећем броју случајева није само железничко техничко питање, већ најчешће питање самодисциплине и саобраћајне културе возача и пешака као учесника у друмском и пешачком саобраћају.
Поштовање законских прописа гарантује очување безбедности, али се, нажалост, учесници у друмском саобраћају, често упуштају у опасне и ризичне радње и не воде рачуна о путним сигналима.
Железнички саобраћај увек има предност у односу на друмски саобраћај на путним прелазима, без обзира на ранг пута, што је прописано Законом о железници и Законом о путевима.
Возачи друмских возила или уопште не гледају и не осматрају пругу приликом преласка преко ње, предузимају се ризична и опасн кретања мимоилазећи путопрелазне полубранике, не поштују у довољној мери мери светлосну сигнализацију, те прелазе преко пруге пруге иако је уређај за обезбеђење саобраћаја већ спуштен. Неретко се догађа да се путнички аутомобили заглављују у колосеколосеку или слете с коловоза у зону пруге. Чести су и случајеви бахатости и самоуверености возача друмских возила који се упуштаупуштајују у критичне и опасне радње.
Годишње на путним прелазима у Србији својом непажљивом, неопрезном и неодговорном вожњом возачи друмских возила оштете преко две хиљаде браника и полубраника „Инфраструктуре железнице Србије“. Осим што се на тај начин „Инфраструктури железнице Србије“ наноси велика материјална штета, тиме се и директно угрожава безбедност железничког саобраћаја.
Додатне опасности
Возачи друмских возила често заборављају или не знају да је зауставни пут железничке композиције између 700 и 1.000 метара и да ма како воз изгледао удаљено, ни једна тренутна реакција није могућа.
Поред тога, захваљујући модернизацији железничке инфраструктуре широм Србије само у прошлој години брзина возова на 215 километара повећана је са просечних 30-50 км/сат, на 100 до 120 км/сат. Истовремено, „Инфраструктура железнице Србије“ је сопственим ангажовањем дужину лаганих вожњи смањила у протеклих шест месеци на пругама у Србији са 300 на 140 километара, што значи да је брзина возова на 160 километара пруге повећана са 10-30 км/сат, на пројектоване брзине. Повећање брзине возова на скоро 400 километара пруга у Србији свакако је чињеница коју возачи друмских возила ретко узимају у обзир приликом преласка преко путних прелаза.
Због крађа кварови путних прелаза
Морамо да напоменемо и да је, примера ради, на територији читаве Србије, због крађе делова железничке инфраструктуре редовно просечно дневно покварено око двадесетак путних прелаза.
Процедуре када је путни прелаз у квару
Што се тиче безбедности саобраћаја на путним прелазима који због кварова или крађа не раде, прописане су процедуре које железничко особље стриктно поштује, уз појачан опрез и одговарајућу сигнализацију.
То значи да се железничка композиција на овим местима, према утврђеним процедурама, зауставља пре путног прелаза, затим звучним сигналом упозорава на наилазак воза и тек када се машиновође увере да на прузи нема друмских возила, прелазе преко путног прелаза најмањом могућом брзином.
Тек када воз прође преко путног прелаза, наставља вожњу пуном брзином.
На тај начин железнички саобраћај се редовно и безбедно одвија и на путним прелазима на којима су браници или полубраници у квару и не раде.
Модернизација
Безбедност на путним прелазима највише ће бити подигнута у оквиру пројеката модернизације железничке инфраструктуре.
Тако је у оквиру радова на модернизацији железничке инфраструктуре, који се финансирају из међународних кредита (Панчевачка пруга, шест деоница на Коридору 10, Ресник – Ваљево, Топчидер – Раковица – Ресник и Гиље-Ћуприја-Параћин), реконструисано и уређено укупно 87 путних прелаза.
Уређење и обнова путних прелаза
Истовремено, „Инфраструктура железнице Србије“ ће до краја године уредити и реконструисати тридесетак путних прелаза широм Србије.
У београдском насељу Рипањ већ су грађевински уређена три путна прелаза и у плану је модернизација четвртог. У Суботици ће град суфинансирати два путна прелаза, а компанија „Алтпро-Сигналинг“ донирала је уређај путног прелаза, који ће бити постављен у месту Клење.
Поред тога, планирана је и обнова путних прелаза на пругама: Рума – Шабац – Зворник, Лозница – Ковиљача, Панчево – Вршац, Лесковац – Ђорђево – Грделица, Суботица – Сомбор – Богојево, Лапово – Краљево, у станицама Младеновац, Футог, Дивци, као и два у Брасини.
„Инфраструктура железнице Србије“ преговара и о додатним изворима финансирања за обезбеђење већег броја путних прелаза широм Србије савременом сигнално-сигурносном опремом.
Несреће на путним прелазима у Србији
На територији „Инфраструктуре железнице Србије“ у 2017. години у 57 несрећа на путним прелазима настрадало је осам особа. Свих осам особа настрадало је због сопствене одговорности.
На територији „Инфраструктуре железнице Србије“ у 2016. години у 55 несрећа на путним прелазима настрадало је десет особа. Свих десет особа настрадало је због сопствене одговорности.
Одговорност железнице за несреће на путним прелазима у Србији у протеклих десетак година износи свега 3- 4 одсто.
У свим осталим случајевима, а то је преко 95 одсто, одговорни за несреће на путним прелазима су остали учесници у саобраћају, пре свега возачи друмских возила.
Оваква статистика није само у Србији, већ су показатељи приближни и у другим земљама, а тај проблем препознала је и Међународна железничка унија.
МЕЂУНАРОДНИ ДАН БЕЗБЕДНОСТИ НА ПУТНИМ ПРЕЛАЗИМА
У свету постоји око 600 хиљада путних прелаза, од чега их је око 113 хиљада у Европи. Свака десета несрећа у друмском саобраћају и свака трећа несрећа у железничком саобраћају у Европи догоди се управо на путним прелазима. Просечно се годишње догоди око 600 удеса на путним прелазима у Европи.
Међународни дан безбедности на путним прелазима ( ILCAD – International Level Crossing Awareness Day) обележава се од 2009. сваке године током јуна, под покровитељством Међународне железничке уније. Од прве године у обележавање ове маниферстације укључила се и Србија.
За обележавање Међународног дана безбедности на путним прелазима задужена је организација ILCAD, која је у оквиру Међународне железничке уније.
Железничка удружења широм света, а посебно у Европи, у сарадњи са све већим бројем организација за друмски сектор, и у сарадњи с Европском комисијом и Економском комисијом Уједињених нација за Европу (UNECE), покренула су кампању о безбедности на путним прелазима како би се подигла свест учесника у саобраћају о опасностима на путним прелазима и да би се утицало на понашање свих учесника у саобраћају.
Наиме, и у оквиру Међународне железничке уније, проблем безбедности саобраћаја на путним прелазима је изузетно актуелан, па је основана организација ILKAD (ILCAD), чији је циљ да се едукативним, промотивним, информативним кампањама подигне свест код свих учесника у саобраћају како треба да се поступа на путним прелазима, јер је процењено да је то најјефтинији, а истовремено најуспешнији начин подизања безбедности, јер без тога никакве техничко-технолошке мере и активности не могу да дају пуни ефекат.
Задатак свих учесника јесте да путем националних кампања, заједничким учешћем и друмског и железничког сектора, али и свих осталих институција, допринесе подизању безбедности у саобраћају преко путних прелаза јер су статистике из године у годину неумољиве.
ПРАВИЛНО ЈЕ БЕЗБЕДНО
У оквиру ILCAD-a српске железнице спроводе едукативну кампању у нашим школама за основце млађих разреда о безбедном понашању на путним прелазима.
Акцију су покренуле некада јединствене „Железнице Србије“, да би је наставила „Инфраструктура железнице Србије“.
У првој половини 2018. години, интерактивним, мултимедијалним предавањима о безбедности на путним прелазима било је обухваћено неколико хиљада ученика млађих разреда основних школа у Србији.