Потписивању уговора присуствовао је и државни секретар у Министарству финансија Ана Триповић, а подсетимо да је овом уговору претходио и уговор о зајму који је раније потписао министар финансија Синиша Мали.
Генерална директорка Инфраструктуре железница Србије Јелена Танасковић изјавила је поводом потписивања овог уговора да то најбоље показује колико се Србија окренула развоју железничке инфраструктуре.
-Као што је и сам председник Србије Александар Вучић најавио, следећи ниво којим ћемо се у наредном периоду бавити је развој железничке инфраструктуре и то јењ од изузетног значаја, јер потпуно мења животе између градова и то више не представља никакву препреку, – рекла је Јелена Танасковић.
Она је навела да данашњи уговор са ЕБРД предвиђа реконструкцију 194 километара пруга на више од 15 деоница, и нагласила да ће кредит од 50 милиона евра бити искоришћен у овој и наредној години.
Према њеним речима, потписивање овог уговора доказује да држава и поред изградње брзих пруга за брзине од 200 км/сат, не запоставља ни постојећу, стару мрежу пруга.
-Овим показујемо колико смо се ми заправо окренули према развоју железничке инфраструктуре, – рекла је генерална директорка Инфраструктуре железнице Србије, обраћајући се новинарима у Влади Србије.
Танасковић је подсетила и да је недавно тестирање деонице Нови Сад – Суботица показало да из Новог Сада до Београда може да се дође за 36 минута и да апсолутно нема никаквих препрека да се живи у једном, а ради у другом граду.
-То је само један мали сегмент онога што нам брзе пруге доносе, али генерално и обнова и повезивање и старе железничке мреже. Зато ћемо и у наредном периоду радити на томе, али ћемо и обнављати комплетно стару инфраструктуру, – нагласила је она.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић је навео да у Србији има скоро 3.400 километара пруга и да је реконструкција неопходна на многим километрима
– Колико је то важно за нас, односно за инфраструктуру и генерално за министарство, најбоље показује податак да ми годишње рехабилитујемо од својих средстава око 100 километара пруга и на то трошимо између 20 и 30 милиона евра. Сада ћемо значи само кроз овај уговор дуплирати број километара пруга које треба да реконструишемо – рекао је он
– Управо ћемо кроз овај пројекат реконструисати оне путне железничке правце, који нису предмет великих пројеката, значи модернизације и електрификације, а које су важне, јер комплетна железничка мрежа треба да буде реконструисана и доведена у стање да напросто може да се користи – рекао је Весић.
Министар је подсетио и да је новац из данас потписаног уговора, ЕБРД већ била наменила Србији за друге намене, али да је у октобру прошле године у разговору са представницима те банке, који су, како је нагласио, разумели потребу Србије и прихватили да та средства буду преусмерена у хитну реконструкцију постојећих пруга.
Он је додао и да ће од овог уговора корист имати и привреда, јер како је истакао што су наше пруге боље, више ће се користити за карго саобраћај који доноси највећи приход, а омогућиће и комфорнији живот људима који живе покрај пруга, јер ће возови моћи да иду и брже и сигурније.
Регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели рекао је новинарима да је циљ данас потписаног уговора унапређење, безбедности, инфраструктуре и железничког система.
– Ово је један важан део нашег рада. Ми смо у међувремену имали 16 пројеката у Србији у вредности од једне милијарде евра и овај посао је такође део нашег стратешког фокуса. Врло је значајно што ће реализација овог уговора у великој мери утицати на унапређење транспорта роба у железничком саобраћају – рекао је Колањели.
Он је нагласио и да је за ЕБРД поред финансијског аспекта посла, значајно и унапређење безбедности и уопште смањење свих последица климатских промена са којима се у данашње време суочавамо.
– Циљ нам је да унапредимо стабилност сектора и да радимо и да допринесемо томе да се Србија приближи ЕУ – рекао је Колањели и додао да је ово први корак у том правцу.
Циљ Пројекта рехабилитације и одржавања пруга, за који је одобрено задуживање код ЕБРД за Хитну обнову железничке инфраструктуре Србије у износу до 50 милиона евра, како је данас наведено је одржавање магистралних и регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њено довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја.
У циљеве спада и смањење ризика од акцидената, повећање безбедности путничких и теретних железничких услуга, одржавање колосека, као и повећање брзина и пропусне моћи пруга.
Деонице пруга које ће бити обухваћене овим пројектом су у највећој мери оне на којима је евидентиран већи број незгода, односно исклизнућа кола и то су Ранжирне станице Београд “Б” и “А” (Ресник и Раковица), затим Распутнице “Б”, “К” и “К1″(Јајинци), деоница Јајинци-Мала Крсна-Велика Плана, Београд центар-Панчево-Вршац, као и Ресник-Пожега-Врбница-државна граница, али и Лапово-Краљево.
Пројекат се односи и на деонице Рума-Шабац-Распутница Доња Борина-државна граница-(Зворник Нови), Платичево-Распутница “1”-Распутница”3″-Штитар, Смедерево-Мала Крсна, затим Мала Крсна-Бор-Распутница”2″- Вражогрнац, али и деонице Ниш,Црвени Крст-Зајечар-Прахово -државна граница, Панчево-Зрењанин- Кикинда, Суботица-Богојево-државна граница,Нови Сад-Оџаци-Богојево и Нови Сад, распутница Сајлово-Римски Шанчеви-Орловат.