Модернизација железнице данас у Србији, након деценија запостављања које је овај саобраћајни систем довело готово до укидања, по значају, технологији, свеобухватности и интензитету, скоро да је у равни са изградњом и пуштањем у саобраћај прве пруге у нашој земљи 1884. године.
А све је почело када је Србија призната као суверена држава, 1878. Године на Берлинском конгресу. Тада је закључена конвенција између Србије и Аустро–Угарске, по којој се Србија обавезала да изгради пругу од Београда до турске, односно бугарске границе, а Аустро-Угарска да обезбеди везу Будимпеште са границом Србије на Сави код Београда.
То је био почетак остварења вишедеценијског сна о повезивању Србије са Европом и Оријентом. Краљ Милан Обреновић камен темељац за прву пругу у Србији положио је у београдској Бара Венецији 3. априла 1883. године. Први воз из Београда кренуо је 20. августа 1884. године (по старом календару) пругом преко Савског мост, а најзначајнији путници били су краљ Милан Обреновић И чланови краљевске породице. Свечани воз ка Нишу новом пругом кренуо је три дана касније, чиме је званично започело доба савремене железнице у Србији.
Редовни железнички саобраћај у Србији отпочео је по старом календару 3. септембра, односно по новом календару 15. септембра 1884. године. За пет година мрежа пруга у Србији нарасла је на око 530 километара.
Модернизација железнице данас у Србији, након деценија запостављања које је овај саобраћајни систем довело готово до укидања, по значају, технологији, свеобухватности и интензитету, скоро да је у равни са изградњом и пуштањем у саобраћај прве пруге у нашој земљи 1884. године.
У протеклој деценији изграђено је 108 километара нових пруга, укључујући и прву српску брзу пругу између Београда и Новог Сада за брзину од 200 км/сат, по чему смо једини у региону, а до краја 2024. године биће завршена и брза пруга Нови Сад – Суботица. Реконструисано је и модернизовано скоро хиљаду километара пруга широм Србије, а највећи посао тек предстоји. У наредним годинама планирано је да се изгради и модернизује око две хиљаде километара колосека у Србији, укључујући и пругу изграђену пре четрнаест деценија између Београда и Ниша. На тај начин готово у потпуности ћемо обновити целокупну мрежа пруга у нашој земљи.
Железничари су протеклих деценија својим знањем, посвећеношћу и радом дали пуни допринос да овај саобраћајни систем опстане и развија се упркос свим тешкоћама, као што ће и у годинама пред нама допринети остварењу циљева и задатак.
Историја дуга 140 година потврђује да су изградња и развој железнице увек са собом доносили даљи развој и просперитет.
Уз пуну помоћ и подршку државе, српске железнице су на најбољем путу да до краја ове деценије на мапи развијених европских саобраћајница заузму место какво и заслужују.
Честитамо 140. рођендан српских железница!