-Инфраструктура железнице Србије пословну 2023. годину завршава са радовима на модернизацији и реконструкцији пруга укупне дужине 240,4 километара. Градимо брзу пругу дугу 108 километара Нови Сад – Суботица, а пре месец и по дана између Станичења и Пирота почели смо прву фазу радова на модернизацији и електрификацији деонице међународног железничког Коридора 10 кроз Србију између Сићева и Димитровграда, дуге 86 километара. У току су и радови на модернизацији пруге Ниш – Брестовац у дужини од 23,4 километара, а поред тога, приводимо крају и радове на реконструкцији 23 километра пруге Књажевац – Зајечар. У 2023. години завршили смо реконструкцију пруга Тител – Орловат и Орловат – Лукићево, у укупној дужини од 36,4 километара, као и колосеке укупне дужине 3,4 километра у шест тунела на прузи Пожаревац – Мајданпек. А ову пословну годину свакако је обележио завршетак изградње нове железничке станице Београд Центар, истинског симбола модернизације српских железница, јер су главни град и Србија на тај пројекат чекали скоро пуних педесет година, – изјавио је у интервјуу за децембарски број листа „Пруга“ генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Небојша Шурлан, и наставио:
– Овим смо и у 2023. години наставили пројекат свеобухватне модернизације и реконструкције железничке инфраструктуре у нашој земљи, који је започет пре десетак година, уз пуну помоћ и подршку председника Србије Александра Вучића, Владе Републике Србије и ресорног Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Захваљујући свим активностима на обнови железничког саобраћаја у Србији, ми смо у протеклих десетак година изградили око 108 километара нових пруга и реконструисали скоро 820 километара пруга, након што је деценијама пре тога железница била потпуно израубована, заборављена и готово пред гашењем. Данас, само пројекти модернизације железнице које смо реализовали током 2023. години вредни су укупно око 1,4 милијарде евра, каже генерални директор Инфраструктуре железнице Србије.
Ове године радови на пругама дугим 280 км
Према његовим речима, у овом тренутку изградња пруге за велике брзине Нови Сад – Суботица за брзине од 200 километара на сат напредује према плану и планирано је да посао буде завршен до краја 2024. До краја наредне године биће завршена и реконструкција пруге Ниш – Брестовац, а једина неелектрифицирана деоница на читавом међународном Коридору 10 између Ниша и Димитровграда биће урађена за око три и по године.
-Завршетак изградње железничке станице Београд Центар у Прокопу, коју је свечано отворио председник Србије Александар Вучић 20. октобра ове године, можда најбоље потврђује да је железница данас најзад постала инвестициони и инфраструктурни приоритет државе. Нова, савремена, лепа и функционална станична зграда на преко шест хиљада квадратних метара површине, изграђена је за само петнаест месеци. Изградили смо објекат у складу са потребама државе, главног града, путника, свих корисника услуга и железничара, на који су Београд и Србија чекали скоро педесет година. У наредном периоду предстоји и изградња приступне друмске саобраћајнице која треба да повеже ауто пут и станицу Београд Центар. „Инфраструктура железнице Србије“ ће у наредном периоду изградити и прва два колосека у Београд Центру, сваки дужине од по петсто метара, а биће уређено и још око 10 хиљада квадратних метара станичног простора у Прокопу, – каже Шурлан.
Предстоји модернизација још око 1.400 км пруга
Он је рекао да ће у годинама пред нама држава Србија у изградњу и модернизацију железничке инфраструктуре уложити још око пет милијарди евра.
– У наредном периоду планирамо модернизацију и реконструкцију још око 1.400 километара пруга у Србији, након чега не само да ће железница у нашој земљи постати, савремен, брз и ефикасан саобраћајни систем, већ на тај начин у потпуности мењамо изглед наше државе. Железницу на тај начин враћамо не само на саобраћајну мапу наше земље, већ пруге и возови у Србији постају део мреже најразвијених европских саобраћајница. Путници добијају модеран и квалитетан превоз, привреда могућност да своје производе у већој мери преусмери на железницу, инвеститори боље услове да своја средства уложе у нашој земљи, унапређујемо живот грађана и повећавамо животни стандард, а тиме стварамо и бољу и богатију Србију. Једном речју, модернизацијом железнице у потпуности мењамо лице наше Србије, – објашњава Шурлан.
Према његовим речима, након што је брзом пругом возовима са 200 км/сат између Београда и Новог Сада до сада путовало око 5,9 милиона путника, а радови од Новог Сада ка Суботици успешно напредују, како би до краја 2024. године возови за 75 минута стизали између главног града и Суботице, пројекат изградње брзих пруга у Србији се наставља.
Наставља се изградња брзих пруга
-Изградња брзе пруге дуге 230 километара између Београда и Ниша свакако је највећи и најзначајнији инвестициони и инфраструктурни пројекат, не само када је железница у питању, у овом делу Европе. Пројекат обухвата изградњу нове, двоколосечне, електрифицирфане пруге за брзину од 200 км/сат. У току је припрема пројектне документације, а процењена вредност радова износи 2,775 милијарди евра, од чега је Европска Унија обезбеђује донацију од 610 милиона евра. Очекујемо да брза пруга Београд – Ниш буде изграђена током 2029. године. У току је и израда пројектно-техничке документације за пругу од Ниша до Прешева, чија би реконструкција могла да почне у 2025. години и да буде завршена 2028. године. И пругу на међународном железничком Коридору 10 Стара Пазова – Шид – државна граница са Хрватском градићемо за брзину од 200 км/сат, а припрема техничке документације за овај пројекат такође је у току. Чека нас и реконструкција барске пруге од Ваљева до Врбнице, као и већи број регионалних пруга као што су Врбас – Сомбор, Панчево Главна – Банатско Милошево – Чока – Суботица, и Сталаћ – Краљево – Рудница, али и изградња нове пруге (Јовановац) – Распутница „Цветојевац“ – Собовица. И на територији Београда чекају нас два значајна пројекта. Jедан је изградња нове пруге дуге 19 километара на релацији Земун Поље – Аеродром Никола Тесла – Национални стадион Сурчин, која је неопходна за потребе манифестације „ЕXPO 27“. Други је изградња друмско-железничке обилазнице око Београда, од Бубањ потока, преко Винче до Панчева, где ће дужина пруге износити 28,8 км, а омогућиће да се саобраћајни токови у потпуности изместе из центра главног града, укључујући и железнички транспорт опасних материја. Циљ нам је да све ове пројекте завршимо до 2030. године, након чега ће железница у Србији бити најсавременија, ефикасна и брза, захваљујући чему ће и безбедност саобраћаја бити подигнута на највиши ниво. Наравно, допринос томе даће и „Србијавоз“ набавком нових железничких гарнитура и возова за брзине од 200 км/сат, – истиче у интервјуу генерални директор Инфраструктуре железнице Србије.
Јединствени диспечерски центар
-Нови Јединствени диспечерски центар, налазиће се у железничкој станици Београд Ранжирна у Макишу. Израда пројектно-техничке документације у вредности од 9,к48 милиона евра, која је финансирана из руског кредита, завршена је и стекли су се услови за извођење радова. Вредност радова на изградњи ЈДЦ износи око 115 милиона евра.
Реч је о модерном диспечерском центру са системима за управљање и контролу железничког саобраћаја. Јединствени диспечерски центар омогућиће подизање нивоа безбедности железничког саобраћаја на највиши ниво, ефикасније управљање железничког саобраћаја на српским пругама, као и оптималну искоришћеност инфраструктурних капацитета за потребе теретног и путничког саобраћаја.
Јединствени диспечерски центар обухватиће све пруге којима тренутно управља „Инфраструктура железнице Србије“, као и будућу пругу за велике брзине између Београда и Суботице, – рекао је Шурлан.
Путни прелази
-Улажемо велике напоре у подизање нивоа безбедности саобраћаја на путним прелазима. Захваљујући држави, у току је реализација три пројекта који се финансирају од стране међународних финансијских институција. У оквиру тих пројеката безбедност саобраћаја биће унапређена на око 230 путних прелаза у Србији. У току је модернизација и аутоматизација 35 путних прелаза, захваљујући средствима Европске банке за обнову и развој од 6,9 милиона евра. Планирано је да до краја маја 2024. радови на свих 35 прелаза буду завршени.
Највиши ниво обезбеђења саобраћаја на путним прелазима је денивелација пруге и пута, што је учињено приликом изградње пруге за велике брзине између Београда и Новог Сада, где неће бити ни једног укрштања пруге и пута у нивоу. Тако ће бити и на брзим пругама Нови Сад – Суботица, Београд – Ниш и на другим брзим пругама у Србији, – објаснио је генерални директор Инфраструктуре железнице Србије.
Уређење железничких станица
Инфраструктура железнице Србије у 2023. години завршила је уређење 27 железничких станица, а вредност посла износила је 280 милиона динара. У току је тендер за уређење још 16 железничких станица.
Поред тога, пројектом брзе пруге Нови Сад – Суботица предвиђена је реконструкција девет железничких станица, а радови су у току. То су станице: Нови Сад, Сајлово, Кисач, Степановићево, Змајево, Бачка Топола, Жедник, Наумовићево, и Суботица, а биће изграђене и три нове станице: Руменка, Врбас и Ловћенац.
Потребни млади и најбољи стручњаци
– Управо због савремених технологија које се све више примењују на српским пругама, настојаћемо у наредном периоду да створимо услове за запошљавање младих и најбољих стручњака саобраћајне, електротехничке, грађевинске и других струка. Овакве велике инвестиционе пројекте модернизације железничке инфраструктуре реализујемо у ситуацији када запослени у Инфраструктури железнице Србије свакодневно својим одговорним, стручним и приврженим радом на одржавању железничке инфраструктуре дају свој пуни допринос функционисању и безбедности саобраћаја возова. Зато ћемо се ангажовати да већ у наредној години што је могуће више подигнемо животни стандард запослених и унапредимо услове рада, – рекао је Шурлан, и на крају поручио:
– Свим запосленима у целокупном железничком сектору и њиховим породицама желим срећне Новогодишње и Божићне празнике, пуно личне и породичне среће, здравља и свако добро у новој 2024. години, а жељом и уверењем да ћемо и у наредној години наставити да градимо и стварамо савремену, брзу и ефикасну железничку инфраструктуру, као део најразвијеније мреже европских пруга.