Пруга ће бити модернизована и електрифицирана. У Србији је у току пројектовање железничке деонице Ниш – Прешево дуге 135 километара, док ће македонски партнери пројектовати око 50 километара пруге од границе до Скопља.
Премијерка Србије Ана Брнабић оценила је да потписани меморандум, као и јуче отворени сајам „Винска визија Отворени Балкан” доприносe унапређењу односа наших пријатељских земаља.
Две земље су, потписивањем овог меморандума, трасирале пут за будући развој и повезивање два пријатељска народа, рекла је премијерка, указавши на то да је железничка инфраструктура приоритетна, будући да је железнички саобраћај у овом тренутку за Европу, али и читав свет, најважнији вид транспорта јер је еколошки најприхватљивији и најефикаснији.
Она је подвукла да је Србија посвећена изградњи и унапређењу железничке инфраструктуре, у коју су, како је подсетила, уложена значајна средства.
Завршили смо, како је додала, брзу пругу између Београда и Новог Сада. До 2024. године завршавамо и деоницу између Новог Сада и Суботице и имаћемо завршену деоницу од Београда до мађарске границе. Очекујемо да до краја 2025. године и мађарска страна заврши своју деоницу између Будимпеште и границе са Србијом, истакла је председница Владе.
Настављамо да улажемо и у железнички Коридор 10 модернизацијом пруге између Београда и Ниша, рекла је Брнабић, напоменувши да је последњих неколико месеци разговарано о деоници до Скопља, за коју је данас потписан Меморандум о сарадњи, а да ће у наредном периоду бити формирана заједничка радна група и дефинисан јасан акциони план.
Према њеним речима, након тога, наставићемо да инвестирамо у железнички Коридор 10 до Скопља, али и да разговарамо са партнерима из Грчке за пругу до Солуна и до Атине, што је за Србију од изузетне важности.
Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је да је од кључне важности за све земље у региону њихово повезивање као и да ће градња пруге Ниш-Скопље донети читавом региону другачију будућност.
“Због тога је агенда повезивања и стварања транспортне заједнице југоисточне Европе са седиштем у Београду у оквиру Берлинског процеса једна од најважнијих ствари које су дефинисане још 2014. године”, рекла је премијерка на заједничкој конференцији за новинаре са председником Владе Северне Македоније Димитром Ковачевским.
Она је истакла да су железничке пруге изузетно скупи пројекти, али да је железничка инфраструктура и железнички транспорт приоритетни транспорт у оквиру транспортне стратегије ЕУ.
Додала је да је Србија почела да гради железнички коридор Ниш-Димитровград, додатни железнички коридор са Бугарском и има у плану повезивање са Северном Македонијом и Црном Гором, али и да разговара о железничком коридору Београд-Загреб-Љубљана, који би нас онда додатно повезао тамо са Аустријом и Италијом.
Уколико ово успемо да урадимо на брз и ефикасан начин, имаћемо огромне бенефите и за привлачење додатних страних директних инвестиција и у Србију и у Северну Македонију, али и директно добар утицај на БДП, објаснила је премијерка.
Она је напоменула да су Србија и Северна Македонија током протекле године забележиле рекордну робну размену, која је достигла милијарду и четиристо осамдесет милиона евра.
Брнабић је овом приликом позвала председника Владе Северне Македоније да већ од сутра заједно са Србијом крене у промоцију Северне Македоније у оквиру специјализоване светске изложбе ЕКСПО, која ће се одржати у Београду 2027. године.
Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски је изјавио да Меморандум о сарадњи у области железнице, потписан између Србије и Северне Македоније, значи изградњу пруге високих перформанси која ће повезати Београд и Скопље, преко Ниша.
Крајњи циљ је да се повежу Атина, Солун, Скопље, Ниш, Београд, Љубљана и Салцбург, са краком за Будимпешту, нагласио је он, објаснивши да ће деоница Скопље–Ниш–Београд на територији Северне Македоније у првој фази бити дугачка 50 километара.
Он је указао на то да је намера да на Коридору 10 буде изграђена комплетно нова брза пруга која ће ићи од Скопља до Солуна и потом од Солуна до Пиреја и Атине, а комерцијална брзина ове пруге ће бити најмање 160 километара на час.