Нова железничка станица Београд Центру површине је око 5.600 квадратних метара (бруто површине 6.250 квадратних метара), и намењена за потребе пријема и отпреме путника.
Објекат станичне зграде пуштен је у рад осам месеци пре првобитног рока за завршетак радова. Станична зграда је висока 26 метара, са дужином кровне конструкције 80 метара и 63 метра попречно. У темеље зграде уграђено је више од 700 тона челика и 23 километра челичних профила који чине импозанту конструкцију.
Путницима су на располагању 12 покретних степеница и 10 лифтова, као и 14 локала, на површини од 811 метара квадратних. Путницима су на располагању шалтери за продају возних карата и картомати, апотека, банка, пекара, ресторан и кафић, мењачница, рент а кар, инфо пулт и амбуланта, а осим њих, свој пулт у станици Београд Центар ће имати и Туристичка организација Београда.
Једна од новина која је српској јавности први пут представљена је и нов информативни систем прилагођен и глувонемим особама, који је дело младих српских информатичара.
Нови објекат задовољава све највише стандарде у путничком железничком саобраћају. Путници су добили нове чекаонице, благајне и друге садржаје неопходне за функционисање путничког саобраћаја.
Железничка станица Београд Центар пројектована је да дневно може да опслужи око 40 хиљада путника, што је на месечном нивоу око 1,2 милиона путника.
Такође, и део железничког особља у станици у новој станичној згради добиће савремене и функционалне услове за рад.
Нова станична зграда у Београд Центру пројектова је изнад десет колосека и шест перона. Тренутно су изграђена и у функцији осам колосека и пет перона.
„Инфраструктура железнице Србије“ ће у наредном периоду изградити први и други колосек у Београд Центру, сваки дужине од по петсто метара, али овај посао није део пројекта изградње нове станичне зграде у Прокопу, нити је на било који начин утицао на извођење радова на изградњи станичне зграде или функционисање саобраћаја у станици. Осим прва два колосека, биће уређено и још око 10 хиљада квадратних метара станичног простора у Прокопу.
У оквиру станице Београд Центар, изграђена су и два паркинга, са укупно 150 паркинг места.
Изградњу станичне зграде у Београд Центру финансирао је партнер у овом пројекту, компанија „Railway City“.
У изградњи нове станичне зграде у Прокопу као подизвођачи учествовало је четрдесетак домаћих фирми.
Сви радови на изградњи станичне зграде изведени су у условима редовног и несметаног функционисања железничког саобраћаја у Београд Центру.
Почетку изградње нове станичне зграде, претходио је завршетак радова на плочи железничке станице Београд Центар, на коти 105, чиме су се стекли услови за почетак изградње нове станичне зграде у Прокопу.
Подсећамо да је у станици Београд Центар на коти 105 претходно изграђена, проширена и промењена бетонска конструкција површине од скоро 50 хиљада квадратних метара, а да је вредност радова износила око 1,4 милијарди динара. Ти радови трајали су од маја 2020. до августа 2022. године.
Упоредо са тим, урађена је пројектна документација за изградњу станичне зграде у Београд Центру. „Инфраструктура железнице Србије“ дала је сагласност на урађену пројектну документацију, чиме смо потврдили да будућа станична зграда испуњава све потребе редовног, безбедног и несметаног рада и функционисања железнице, железничког саобраћаја, запослених и корисника услуга.
У наредном периоду предстоји и изградња приступне друмске саобраћајнице која треба да повеже ауто пут и станицу Београд Центар, а у току је тендерска процедура за израду пројекта.
Београд Центар – Главна железничка станица
Од 1. јула 2018. године Београд Центар у Прокопу постао је главна железничка станица у српској престоници.
“Инфраструктура железнице Србије“ 1. јула 2018. године у потпуности је обуставила железнички саобраћај у Главној железничкој станици Београд, као и на подручју комплекса станице Београд.
На тај начин нова главна железничка станица у Београду, чија је градња почела пре пуне четири деценије, преузела је своју улогу и у пуној мери стављена у саобраћајну функцију.
Пре почетка радова на изградњи брзе пруге између Београда и Новог Сада, кроз станицу је пролазило и до 200 возова дневно.
Данас кроз Прокоп свакодневно пролази око 330 возова. Од тог броја, у путничком саобраћају их је 250, а остало су празне железничке гарнитуре и теретни возови.
У протеклих годину дана, из железничке станице Београд Центар укупно је возовима отпремљено око 900 хиљада путника (875.556), док је у Прокоп стигло нешто више од милион путника (1.049.153).
Историјат градње
Прве идеје о изградњи новог Београдског железничког чвора појавиле су се у периоду између два Светска рата, па је још двадесетих и тридесетих година прошлог века било више урађених пројеката, али ни један од њих није реализован.
И након Другог светског рата рађени су пројекти за грађење новог железничког чвора у Београду, али ни они нису реализовани. Од 1945. до 1971. године појавило се укупно око 30 различитих пројеката за решење будућег Београдског железничког чвора.
За локацију нове главне железничке станице Београд предлагана су следећа места: садашња локација, Београд Дунав, Топчидер, Хиподром, Цветни трг, Аутокоманда и најзад Прокоп. У неким варијантама предвиђале су се и две-три главне станице, и то: Земун, Панчево и Нови Београд.
Пројекат „ПРОКОП“, по месту где би требало да се изгради главна железничка станица Београд, усвојен је у Скупштини Града Београда 1971. године.
Пројекат саме путничке станице у Прокопу и читавог простора око ње израђен је 1974. и 1975. године.
Дана 3. децембра 1976. године, у улици Стевана Филиповића, у Прокопу, на скроман начин обележен је почетак радова на изградњи нове путничке станице Београд.
У периоду 1977-1978. година изграђени су најнеопходнији колосеци у Прокопу.
Међутим, крајем 1978. године закључено је да је цена изградње такве станице исувише велика, па је донета одлука да се смањи површина крова и да се одустане од градње скупљих детаља пројекта. У исто време, дошло је и до економске кризе у земљи, па је изградња нове станице и чвора била потпуно прекинута.
Радови су настављени 1996. године и одвијали су се до 2001. године, када су поново готово потпуно обустављени.
Следио је период минималних улагања у изградњу Прокопа.
Интензивни радови настављени су захваљујући кувајтском кредиту 3. децембра 2014. године.
Пројекат изградње железничке станице Београд Центар – Прокоп (Фаза 1) – Кувајтски кредит
Завршетак прве фазе изградње железничке станице Београд Центар, у Прокопу, обележен је 26. јануара 2016. године, у присуству тадашњег председника Владе Србије Александра Вучића.
Радови прве фазе на реконструкцији железничке станице Београд Центар у Прокопу трајали су тада 420 дана и завршени су у року.
Радове је изводио конзорцијум фирми окупљених око „Енергопројект Опреме“.
Вредност посла била је око 25,8 милиона евра, а финансирање је обезбеђено из кредита Кувајтског фонда за арапски економски развој.
Кувајтским кредитом обухваћени су радови на реконструкцији капацитета за пријем, отпрему и управљање саобраћајем возова у железничкој станици. Реализацијом радова из кувајтског кредита завршена је изградња или реконструкција целина, у оквиру реконструкције саобраћајне грађевинске и електротехничке инфраструктуре у станици.
Завршетком ове фазе омогућено је одвијање железничког саобраћаја у станици на осам од укупно десет пројектованих колосека, као и пријем и отпрема путника на пет од укупно шест перона, са свим потребним пратећим радовима за организацију и контролу саобраћаја возова и путника.
