Прва српска брза пруга Београд – Нови Сад, којом возови саобраћају брзином од 200 километара на сат, пуштена је у саобраћај 19. марта 2022. године, у присуству председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана.
Радови у Србији почели су августа 2017. године, изградњом највећих железничких инфраструктурних објеката на траси пруге за велике брзине, тунела и вијадукта „Чортановци“ између Старе Пазове и Новог Сада. За четири и по године урађена је комплетна реконструкција и модернизација грађевинске и електротехничке инфраструктуре са подизањем брзине возова на 200 км/сат, уз примену Европског система безбедности саобраћаја возова – ЕТЦС ниво 2.
Између Београда и Новог Сада изграђено је преко 70 нових објеката – тунела, вијадукта, мостова, подвожњака, надвожњака, потходника и пропуста. Највећи и најлепши је три километра дуг вијадукт у Чортановцима, који носи 59 стубова висине и до 26 метара, уз десну обалу Дунава, као и тунел кроз Фрушку Гору са две тунелске цеви укупне дужине од 2,2 километра, вијадукти у Бешкој, Сремским Карловцима, Земун Пољу, Старој и Новој Пазови и многи други. На изграњи брзе пруге од Београда до Новог Сада учествовале су и међународне компаније – кинески конзорцијум „China Railway International“ и „China Communications Construction Company, компанија Руских железница РЖД Интернешнл, надзор над пројектом обављале су Немачке железнице, а возове који саобраћају брзином од 200 км/сат између Београда и Новог Сада произвео је швајцарски „Штадлер“.
Између Београда и Новог Сада реконструисане су и уређене све железничке станице, многе по први пут након више деценија.
Успешна изградња и пуштање у саобраћај брзе пруге Београд – Нови Сад постало је на тај начин један од најзначајнијих и највећих догађаја у 138 година дугој историји српских железница.
Нова пруга, контактна мрежа, сигнализација и комплетан систем за брзине возова од 200 километара на сат, представљају прекретницу у железничком саобраћају у Србији. Имајући у виду да је прва српска брза пруга Београд – Нови Сад инфраструктури објекат од посебног значаја, са најсавременијом опремом која је оспособљена за оптерећење од 22,5 тона по осовини.
Дефинисани су и посебни услови и утврђена додатна процедура организовања теретног железничког саобраћаја на брзој прузи, а све са циљем да се целокупан транспорт возова обавља редовно, несметано и безбедно на највишем нивоу.
Изградња брзе пруге од Новог Сада ка Суботици и Будимпешти се наставља и данас је један од најзначајнијих и највећих инвестиционих пројеката у овом делу Европе, у који је уложено око милијарду евра. Због свеобухватног и сложеног ангажовања међународних компанија и инвестиционих средстава овај пројекат је могао бити реализован само уз велику подршку и помоћ државе и уз политичку вољу и одлуку да Србија гради брзу пругу Београд – Будимпешта.
Идеју је подржао председник Србије Александар Вучић, који је први препознао значај и величину једног оваквог инфраструктурног пројекта и од првог дана пратио његову реализацију, јер је препознао да ће градња брзе пруге значити и да смо део савремене Европе, виши стандард за грађане и бољу будућност за државу. Вредност изградње пруге за велике брзине кроз Србију износи око 2,2 милијарде евра, а Србија је на овом пројекту показала да је довољно стабилна и финансијски моћна да реализује овај посао.
Препознајући значај улагања у овај пројекат омогућена је и сигурна будућност свих запослених у српским железницама.
Изградњом нове станичне зграде у Београд Центру, након скоро пет деценија, огромна инвестиција и финансијска средства уложена у овај пројекат коначно ће у пуној мери бити остварена и стављена у функцију.
Брза пруга кроз Србију, иако је највећи железнички пројекат, није и једини који се реализује. Александар Вучић иницирао је и дао пун допринос завршетку не само овог пројекта, него целокупној модернизацији железничког саобраћаја у Србији.
Председник Србије Александар Вучић и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у Доњем Међурову 30. септембра 2021. године отворили су радове на модернизацији пруге Ниш – Брестовац.
Укупна дужина пруге која ће бити реконструисана је 22,8 километра, а након реконструкције, пруга Ниш – Брестовац биће оспособљена за брзине до 120 км/сат.
Вредност уговора је 59.850.000 евра, од чега је из бесповратних средстава ИПА фондова обезбеђено нешто више од 44 милиона евра, а остатак из буџета Републике Србије.
Ово су само тек неки од пројеката које је подржао председник Србије Александар Вучић. Ове године планирана је модернизација нишке пруге изградњом тунела између Сталаћа и Ђуниса, а крајем године и деоница Ниш – Димитровград. Предстоји изградња брзе пруге од Београда до Ниша и Прешева, а у плану је и реконструкција барске пруге, као и пруге до Шида.
Нема сумње да ће и на овим пројектима Србија, захваљујући ангажовању председника Александра Вучића и државе, успети да окупи све најзначајније и највеће партнере из Европске Уније, Европе и читавог света, како је то и до сада успешно учињено.
После деценија пропадања и уништавања српских железница, држава је решена да преокрене ствари и да врати поверење народа у српске железнице.