Прва српска брза пруга за годину дана: 3 милиона путника, скоро 20 хиљада путничких и 1.500 теретних возова

Дан касније почео је редован путнички железнички саобраћај на брзој прузи, а у ноћи  17/18. септембра 2022. године, између Београда и Новог Сада кренули су и теретни возови.

У протеклих годину дана на првој српској брзој прузи било је скоро 20 хиљада полазака путничких возова, којима је превезено око три милиона путника, као и око хиљаду и по теретних возова.

Редован путнички железнички саобраћај на брзој прузи Београд – Нови Сад почео је у недељу, 20. марта 2022. године, а нови воз великих брзина „Соко“ свакодневно је између Београда и Новог Сада саобраћао укупно 32 пута, односно по 16 пута из Београда за Нови Сад и из Новог Сада за Београд.

Данас, годину дана након поласка првог воза на новоизграђеној брзој прузи за 200 км/сат, имамо по реду вожње дневно 60 возова, по 30 у оба правца. Од тога, по 15 у оба правца  је „Соко“ возова који стижу за 36 минута и стају само у железничкој станици Нови Београд. По 3 су Регио експрес возови, који путују 49 минута и стају у седам станица, док је по 12 Регио возова, који путују 57 минута и стају у једанаеаст станица између Београда и Новог Сада.

Шест месеци након што је прва српска брза пруга пуштена у рад, у ноћи 17/18. септембра 2022. године, између Београда и Новог Сада кренули су и теретни возови.         Прве ноћи саобраћало их је седам, а саобраћај теретних возова организован је свакодневно током ноћи, на деоницама магистралне брзе пруге Стара Пазова – Нови Сад – Нови Сад Ранжирна и Инђија – Нови Сад – Нови Сад Ранжирна.

Од почетка изградње брзе пруге Београд – Нови Сад до њеног пуштања у саобраћај протекло је око четири и по године. Уложено је нешто више од 1,1 милијарде долара, а финансирање је обезбеђено из кредита Руске Федерације и кинеске ЕXIM банке, уз учешће буџета Републике Србије.

Радови у Србији на првој српској брзој прузи почели су августа 2017. године, изградњом највећих инфраструктурних објеката на траси пруге за велике брзине, тунела и вијадукта „Чортановци“, између Старе Пазове и Новог Сада. Изградња тунела „Чортановци“ почела је 11. августа 2017., док је изградња самог вијадукта почела 1. новембра 2017. године.

Радове на деоници дугој 34,5 км Београд Центар – Стара Пазова изводио је конзорцијум кинеских компанија „China Railway International Company” и „China Communications Construction Company”.

Модернизација и изградња двоколосечне отворене пруге Стара Пазова – Нови Сад, укључујући и изградњу тунела и вијадукта „Чортановци“, део су пројекта изградње пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште. Деоница брзе пруге Стара Пазова – Нови Сад дуга је укупно 40,4 км, од чега је отворена пруга 36,2 км, док су тунел и вијадукт „Чортановци“ 4,2 км. Радове је изводила руска компанија РЖД Интернешнл.

Пруга је опремљена савременим сигнално-сигурносним и телекомуникационим уређајима (ETCS ниво 2), као највишим нивоом безбедности, а сва укрштања пруге са друмским саобраћајницама на читавој брзој прузи су денивелисана, тако да на њој сада нема више путних прелаза.

Између Београда и Новог Сада, у оквиру изградње прве српске брзе пруге, изграђено је и преко 60 нових објеката и уређене су све железничке станице.

На делу пруге од Београд центра до Старе Пазове најзначајнији новоизграђени објекти су три надвожњака (Земун Поље, Нова Пазова, Стара Пазова), један подвожњак (Камендин) и денивелација пруге – галерија у Батајници. Урађена је и реконструкција железничких станица: Нови Београд, Земун, Земунско Поље, Батајница, Стара Пазова и Нова Пазова. Нове станичне зграде изграђене су  у Земуну и Батајници, стајалиште Тошин бунар је измештено, а изграђена су и два нова стајалишта Алтина и Камендин.

Између Старе Пазове и Новог Сада реконструисане су  и уређене железничке станице. Железничке станице Инђија и Петроварадин  су се задржале на постојећим локацијама и реконструисане. Нова станица Сремски Карловци удаљена је неколико стотина метара од постојеће, а на новој локацији изграђена је и нова железничка станица Бешка. Укрсница Карловачки Виногради реконструисана је и уз доградњу још једног колосека остала је у функцији повезивања индустријске зоне ”Просјанице”. Завршена је и прва фаза радова на реконструкцији и уређењу железничке станице Нови Сад .

Уређењем железничких станица на брзој прузи, поред радова на станичним објектима, обухваћена је, поред осталог, и реконструкција станичних колосека, затим обнова постојећих и изградња нових перона, уградња опреме за информисање и усмеравање кретања путника, као и видео надзор.

Posted in Вести.