Рампа је била спуштена и дечак има прелом неколико ребара. Надамо се да ће се опоравити, испитивања су у току и јуче и данас и последња информација коју имамо је да му је стање стабилно, иако су повреде озбиљне. Према изјавама сведока, машиновође из теретне композиције и људи који су ту били, дечак је имао слушалице и ходао је паралелно уз пругу. Ходао је на довољној, прописаној удаљености од пруге. Спремао се да пређе преко путног прелаза и једноставно није погледао, а кад се нашао на прузи „укочио се“ када је видео да воз иде на њега, казао је машиновођа. Права је срећа да је преживео, јер се такви случајеви углавном трагично завршавају – рекао је Станисављевић у “Уранку”.
Воз није ишао великом брзином па је то допринело да буде више среће у овој ситуацији и да дечак преживи. Био је то тренутак непажње. Можда људи и не схватају да је воз изузетно опасан. Пренебрегне се то, људи не обрате пажњу. Рампа је била спуштена, сигнализација је радила и цео путни прелаз је био у функцији и радио потпуно исправно – објаснио је Станисављевић.
Како је објаснио, постоји тачна процедура и ко год се вози возовима зна да постоје жуте линије које ограничавају докле смемо да приђемо прузи а да не уђемо у профил воза.
То је неколико метара и то је тако свуда у свету. Ова несрећа се догодила у улици Димитрија Туцовића у Нишу, то је једна од централних градских улица, веома прометна. Дозвољено је кретање уз пругу, а дечак је на недозвољен начин прелазио пругу када је рампа била спуштена. Све европске железнице имају обележено где не смете да прилазите. Људи приђу преблизу, имали смо такве случајеве, и воз их народски речено “закачи” – објаснио је Ненад Станисављевић на телевизији К1.
Теретни воз који је ударио дечака кретао се пругом из Ниша ка Димитровграду.
То је био приватни превозник. Истрага је у току али постоје изјаве сведока, и колико ми знамо постоји и снимак са локомотиве. Теретни возови иду брзином од тридесетак, четрдесетак километара на сат. У питању је насељено место па је брзина мања, и теретни возови се иначе крећу мањом брзином осим на брзој прузи када се крећу брзином од 80 километара на сат. Да је био други воз, дечак нажалост не би преживео. Због неопрезности и непажње људи губе животе – казао је Ненад Станисављевић.
Несреће на путним прелазима и пругама
На годишњем нивоу у Србији се догоди око педесетак несрећа на путним прелазима.
У овој години имали смо до сада 44 несреће на путним прелазима. Пет особа је погинуло, а 10 особа је тешко повређено. Од 2016. до данас живот је изгубило 49 особа и 133 особе су повређене. Оно што је забрињавајуће, а што је проблем и железничког саобраћаја у Европи, према званичним полицијским извештајима у периоду од 2000. до данас у 99,7 одсто случајева одговорност за све несреће на путним прелазима је била на возачима друмских возила, пешацима и учесницима у друмском саобраћају. Сличан је проценат и на европским пругама где званични подаци показују да у 93 одсто, када дође до несреће на путном прелазу, одговорност буде на возачу или пешаку који заобилазе бранике, неопрезно прелазе пруге, понекад и бахато возе. То је проблем са којим се сви суочавамо. У Нишу смо имали пругу где је рампа радила и била спуштена, а имали смо ове године још таквих примера. Сигнализација ради али опет долази до несрећа – казао је у “Уранку” Ненад Станисављевић из Инфраструктура железница Србије.
Међународна железничка унија препоручује и инсистира на сталној едукацији свих учесника у саобраћају.
Инсистира се на томе да се води рачуна о сигнализацији и саобраћајним прописима на путним прелазима. Процена је да једино едукација може да помогне и то је обавеза и за „Инфраструктуре железнице Србије“. Учесници у саобраћају морају да знају какве последице могу да буду ако се не поштује собраћајна сигнализација и на пругама и уопште у саобраћају. Имам утисак да се томе не посвећује довољно пажње у образовним инстутуцијама и на другим местима. “Инфраструктуре” су имале кампању у основним школама широм Србије и то у оним местима где дуго није било возова па је после реконструкције пруге поново успостављен железнички саобраћај. Више хиљада деце је било обухваћено том кампањом и то је међународна препорука – да едукација почне од најмлађих учесника у саобраћају како би до година када стекну могућност да буду возачи имали осећај одговорности у саобраћају. То су деца која још увек не умеју да лажу и када смо чули шта су нам све испричали о томе како се у саобраћају понашају њихови родитељи, баке и деке, браћа, ујаци… Како прелазе пругу, шта им се дешавало… Остали смо згранути. Много мора на томе да се ради и нажалост корона нас је спречила да то наставимо да реализујемо, али наставићемо сигурно – казао је Станисављевић.
Спуштена рампа и светлосна и звучна сигнализација значе да се пруга не прелази.
Возачи често субјективно реагују и три до четири минута чекања им изгледа предуго. У таквим ситуацијама долази до несрећа. За сваки путни прелаз, у зависности од тога где се налази и каква је фреквентност саобраћаја, прописује се посебан правилник за функционисање путног прелаза. За сваку локацију се посебно одређује колико ће рампа бити спуштена. Не можемо ми одредити је л то минут или два у идеалним условима.Шта ако се угаси ауто, нешто се догоди на прелазу, дође до судара аутомобила? Због ситуације у локалном саобраћају, чињенице колико брзо може воз да закочи, колика је фреквентност путничког друмског саобраћаја рампа буде спуштена неколико минута. Такође, имамо и један број путних прелаза где од саобраћајне ситуације на другој локацији зависи колико ће рампа бити спуштена.Ништа не сме да се препусти случају. На путним прелазима не смемо да говоримо о срећи, већ постоје правила.Ако долази до укрштања возова на километар два од путног прелаза – морамо да предвидимо све што може да се деси. Не смемо да се играмо са људским животима. Пет до седам минута је просечно време спуштања рампе. Рампа може и да се поквари, то је техника, па да остане дуго спуштена, наравно. Али, нема преласка колко год вам дуго деловало да чекате, јер ви не знате шта се дешава на прузи.
Најмање несрећа дешава се на путним прелазима где сигнализација функционише. Чешће је то на путним прелазима где нема рампе, браника и полубраника. Како је казао Станисављевић, од 2.200 путних прелаза четвртина је обезбеђена рампама, браницима и полубраницима.
То је на европском просеку, није лошија ситуација него у Европи. Где нема рампе, обавезна је пажња возача и морају да стану пре пруге, зауставе се, имају „Андрејин крст“ и знак „Стоп“ који упозоравају на опасност. У несрећама на тим прелазима најчешће страдају локални становници иако знају да је ту пруга, они по звуку знају ред вожње, колико је воз близу…,истиче саговорник К1 телевизије.
Кочење
Ненад Станисављевић из „Инфраструктура железница Србије“ каже да људи нису свесни колико је возу потребно да закочи.
Зауставни пут воза теретне железничке композиције је између 700 и 1.000 метара. Ако је машиновођа видео да пешак прелази пругу и исте секунде нагазио кочницу, још 1.000 метара та теретна железничка композиција наставља да се креће. Сваки машиновођа ће покушати да стане. Он сигнализира, он кочи исте секунде, али несрећа је често неизбежна. Не раде то само код путних прелаза, већ и на отвореној прузи.Колико смо само пута током градње брзе пруге Београд-Нови Сад, што је у жижи интересовања јавности, видели када смо ишли у пробне вожње да иако је пруга била ограђена људи су пробијали ограду да не би ишли 100 или 200 метара около. Претрчавали су брзу пругу. Сваки пут санирали смо те рупе и инсистирали на већим казнама и појачали обезбеђење. Али, ако људи сами о себи не воде рачуна, све то је узалуд – каже Станисављевић.
Воз “Соко”, како је казао Станисављевић у “Уранку”, функционише тачно у минут.
Велики је број возова дневно, велики број путника. Одавно смо премашили милион путника и сада смо већ на милион и по. Велико је интересовање и задовољство путника.Путовање траје 33 минута, воз нигде не стаје. Већ имамо људе који га користе као превозно средство да стигну до посла у Београду или Новом Саду, и велики број студената и средњошколаца користе га да стигну до школе и факултета. Показало се да је „Соко“ био пун погодак. Брза пруга показује већ и што се безбедности саобраћаја тиче и што се квалитета превоза тиче да је то пун погодак и постигнут је максималан ефекат – казао је Станисављевић на К1 телевизији.
Пруге до Суботице и Ниша
Ненад Станисављевић из „Инфраструктура железница Србије“ казао је да железничари уз помоћ државе и владе једва чекају да се изгради пруга до Суботице и од Београда до Ниша.
Интензивно се ради деоница од Новог Сада до Суботице и требало би да буде завршена крајем 2024. године. Тада ће се за неких сат и 15, сат и 20 минута стизати од Београда до Суботице. Године 2025. нас очекује и завршетак пруге од границе до Будимпеште и за мање од три сата стизаћемо од једног до другог главног града. То је велики искорак – рекао је Станисављевић.
Када је реч о прузи ка Нишу, прва фаза радова тек треба да почне. Оно што Нишлије највише занима је измештање пруге из Ниша. То је пројекат о којем се деценијама говори. До сада није било никакве конкретне реализације и још увек се не виде конкретни радови на терену али су припреме далеко одмакле на експропријацији, тендерским процедурама… Рачунамо да ће до краја 2025. године потпуно пруга бити измештена из центра Ниша, потпуно модернизована пруга од Ниша до Димитровграда и да ситуација из улице Димитрија Туцовића више неће бити могућа. Када је реч о брзој прузи, још увек су у току усаглашавања у вези са брзином, где могу ти возови да иду… и не бисмо још увек лицитирали са роковима. Коначно пројектно решење још увек није потврђено, али ће свакако бити презентовано – рекао је Станисављевић у „Уранку“.
Најизраженији проблем путних прелаза је баш у Нишу.
Измештање пруге је зато приоритет. Град је растао током деценија и ту је пруга изграђена пре 130 година. Град је растао око пруге и сада имамо ситуацију да пруга дели Ниш на више делова, омета функционисање друмског саобраћаја и успорава функционисање железничког саобраћаја – додао је Станисављевић.
Тридесетак година се о томе прича, а радови ће се видети на пролеће наредне године, средства су обезбеђена. Никада до сада држава није обезбедила средства из међународних кредита, ИПА фондова, из буџета. Та процедура је била мало спорија код међународних кредита, али новац је обезбеђен. Сада је све још увек у домену слања мејлова, дописа, састанака и Нишлије не виде радове. Они ће поверовати тек кад виде прве машине на пролеће – додао је.
Брзе пруге и нови возови
Станисављевић је на телевизији К1 казао и то да на пругама где су велике брзине нема укрштања и то је пракса и циљ за све брзе пруге.
Брза пруга је ограђена, урађени су вијадукти, подвожњаци, надвожњаци. То је највиши ниво безбедности. Нови возови нису потребни на брзој прузи од Београда до Новог Сада, већ за остале релације. Оптималан је број возова између Београда и Новог Сада, имамо шездесетак полазака дневно између та два града. То је бројка која задовољава потребе путничког саобраћаја. Нико возове не држи на лагеру и када кажете да вам требају, одговоре вам: Стиже сутра десет возова. Колеге из “Србија воза” већ увелико раде са Министарством на набавци нових возова јер нас очекује продужење брзе пруге до Суботице и од Београда ка Нишу. Све то захтева нова возна средства – закључио је Станисављевић.