– Пруга Београд-Бар је једна од највећих пруга у Европи, један од најфантастичнијих пројеката које је бивша Југославија изнела, пројекат после ког наша замља више никада неће бити иста. Припадам, на жалост, генерацији која о вашим делима није пуно учила у школи. То сасвим сигурно није било случајно, али имајте на уму да ми који смо данас у структурама власти јако добро знамо шта сте урадили. Ваши резултати су нам увек на памети. И онда када се боримо за независност наше државе и када се боримо да у нашој држави и сви народи у региону имају право да имају независну политику и имају право да спроводе велике пројекте. Ви сте показали у вашем времену да овај народ има људе за велика дела. Ова пруга је, без сумње, један од великих резултата свих вас овде и целе државе у том периоду. Сматрам да ми је велика обавеза да вам обећам да ћемо ми ову пругу комплетно реконструисати. То ће поново бити понос ове државе и овог народа, – рекао је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић.
– Ми смо до сада реконструисали деоницу до Ваљева, а у фази смо израде пројектне документације за комплетну пругу. Са нашим пријатељима из Црне Горе причамо о заједничкој намери да повежемо Београд и луку Бар. Будите уверени да ћемо тај пројекат, као и све ове пројекте које сада спроводимо, као и пругу Београд-Нови Сад, вратити у функцију. То нису нови пројекти, ви сте нам оставили те пројекте. Бићете поносни на нас онако како смо ми поносни на то што смо ваши потомци и што сте све то оставили нама и нашој држави, истакао је министар Момировић, чији су родитељи, како је у најави речено, такође били акцијаши.
Извршни директор „Инфраструктуре железница Србије“ Милутин Милошевић присутнима се обратио:
-Имам потребу и обавезу да у име „Инфраструктуре железница Србије“ искажем искрено дивљење, пре свега, за огроман неимарски подухват који сте извели и за друштвене вредности које сте афирмисали вашим донаторским радом. Имамо друштвену обавезу за одржавање и коришћење пруге на прави начин. У наредних годину дана, након 50 година, планирамо озбиљан капитални ремонт. То говори о чињеници да сте посао грандиозно извели, а сада је ред на нас да пругу Београд-Бар модернизујемо.
– Пруга Београд-Бар је једна од најтежих пруга у Европи, рекао је генерални директор Саобраћајног института ЦИП Милутин Игњатовић.
– Са сигурношћу тврдим да је ова пруга ушла у светске анале и литературу. Реч је о прузи која је грађена на компликованом геолошком терену. Било је много проблемима са одронима, клизиштима и падинама. Срећан сам што сам био учесник на изградњи. За мене као младог инжењера и надзорног орана, као и за техничаре који су били веома стручни и искусни у свом послу изградња овог објекта је била велики изазов. То је био највећи инфраструктурални објекат грађен у оно време. Европски и Амерички стручњаци и дан данас пругу Београд-Бар цене као ремек дело које је недостижно до данашњег дана. Успели смо да изградимо пругу на терену где се надморска висина креће од 3 метра надморске висине у Бару и 1032 метара надморске висине на Колашину. Поносни смо на то што пруга траје већ пуних педесет година. Планирамо ремонт у наредне две године, навео је Игњатовић.
– Хвала вам за моралне вредности које сте уткали у ово друштво, јер нам много тога данас недостаје, – рекао је генерални секретар Привредне коморе Србије Предраг Петровић и захвалио се члановима ОРА.
-У остварењу вековног сна, о изградњи пруге од Београда до јужног Јадрана, са великом преданошћу и одушевљењем организовали смо омладинску радну акцију Београд-Бар од 1071-1975. године, рекао је Велизар Веља Поповић, данас председник Удружења учесника ОРА Београд – Бар, а некада командант студентског насеља Чајетина и заменик команданта Главног штаба ОРА.
– Опредељење тадашње генерације да морају извести овај грађевински историјски подухват, масовно је подржан од свих слојева друштва. Мотиви за учешће младих на изградњи посебно су расли са значајем објекта који се гради што је и потврдила и изградња ове пруге. Био је то дуго планиран и остварени пројекат који је поред саобаћајног имао и вишеструки друштвени и културни значај за Србију и Црну Гору као и читаву СФРЈ.
Ова радна акција је у пуној мери оправдала свој економски и друштвени значај. Тешки услови за рад нису били препрека да се постигну изванредни резултати. Тежак рад на изградњи пруге остајао је у нама као највећа част. Ова наша манифестација има за циљ да покаже учешће омладине у остварењу овог грандиозног подухвата. Многа архитектонска и грађевинска решења примењена у изградњи ове пруге и данас задивљују. У изградњи пруге био је уткан изузетни волонтерски рад, радни учинак хиљаде младих људи. Бригадири су имали велики радни елан који се пренео се и на друге раднике на прузи што потврђује и молба инвеститора и Дирекције за изградњу пруге да се радна акција планирана да траје четири године, продужи за још једну годину и тако помогне убрзаном завршетку радова, казао је Поповић и додао да и ова манифестација треба да допринесе да се омладински рад не заборави, да нађе своје место у култури сећања и буди подстицај за реафирмацију добровољности и солидарности садашњих младих генерација.
Поповић је заједно са Златицом Броз, чланом Главног одбора радне акције Београд и Главног штаба Београд-Бар доделио признања за сарадњу са појединцима и колективима.
Манифестацији су, поред осталих, присуствовали, многоброји учесници омладинских радних акција, председници омладине из времена омладинске радне акције Светозар Мијајловић, Зоран Анђелковић и Миломир Минић, представници омладинских и студентских организација и бројни други гости.
„Пруга снова“
Поповић је најавио други део манифестације када ће бити постављање спомен плоче на станицама где су била омладинска насеља: у Косјерићу, на Златибору, у Пријепољу, а препоручено је и у Бијелом Пољу и Колашину. Планирано је да, том приликом, саобраћа акцијашки воз.
У оквиру манифестације представљена је монографија „Пруга снова“ аутора Видоја Голубовића, а свечаност је уприличена културно уметничким програмом под називом „Челична магистрала срца“.
Радна акција
Током петогодишњег трајања ОРА радило је 12.345 бригадира сврстаних у 234 бригаде из свих слојева младих тадашње СФРЈ, као и омладинаца из 13 страних држава.
Барска пруга
Пруга Београд-Бар је једноколосечна пруга за мешовит саобраћај. Рађена је у периоду 1952. – 1976. у етапама и тако пуштана у експлоатацију.
Дужина пруге износи 454,8 км од чега је на територији Србије 287,4 км, а на територији Црне Горе 167,1 км. Минимални радијус кривине је 300 м, пројектована брзина је 80-120 км/h, а осовинско оптерећење је 22.5 тона. Максимални нагиб на прузи је 25 промила (на деоници Подгорица-Колашин). Највиша тачка на прузи је Колашин (1.030 метара надморске висине), а најнижа је Бар (12 метара надморске висине).
На прузи су 254 тунела укупне дужине од 144,4 км, тј. у тунелима је 24% пруге. Најдужи су тунели “Созина” 6.176 метара и “Златибор” 6.169 метара.
На прузи Београд – Бар су пројектована 234 моста од бетона или челика у укупној дужини од 14.600м.
Због разноликости у рељефу и врсти препрека, примењена су различита статичка решења од бетона и челика или у њиховој комбинацији.
Због врло захтевних теренских услова, многи од мостова на прузи Београд-Бар представљају врхунска пројектантска и грађевинска остварења. Најбољи пример за ову тврдњу јесте мост “Мала Ријека”, железнички мост са највишим стубовима у Европи. Мост “Мала Ријека” је дужине 498 м, са висином у односу на ниво реке од 200 м.
На прузи су и 73 станице са колосецима у укупној дужини од 158 км. Пруга је опремљена сигнализацијом, заштитним и телекомуникационим системом. Пруга је у потпуности електрифицирана.
Пруга Београд-Бар представља најкраћу железничку везу јужног дела Јадранског мора и Средоземног мора са европским коридором Х и са лукама на реци Дунав (коридор VII). Паневропски коридори X и VII се додирују у Београду.
