„Инфраструктура железнице Србије“, овај посао вредан око 292 милиона динара, реализовала је на основу Уговора о заједничком финансирању и расподели трошкова са свим корисницима Пословне зграде у у Немањиној 6.
У оквиру целокупне санације фасаде, која је трајала 36 месеци, извршена је адаптација хоризонталних и вертикалних олука и замењена комплетна столарија. Конзерваторски надзор на санацији фасаде урађен је од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда, а стручни надзор поверен је Саобраћајном институту ЦИП. Главни извођач на санацији фасаде било је предузеће „AS commerce-STAN“ из Београда.
Све четири слободне фасаде објекта естетски су подједнако квалитетно урађене, иако промет у улицама крај зграде није једнак.
Радови започети почетком септембра 2019. године одвијали су се у три фазе. Примопредаја завршеног посла се очекује средином фебруара ове године.
Пројекат за реконструкцију и санацију Пословне зграде српских железница израдио је Саобраћајни институт ЦИП.
У току ове године, под надзором Завода за заштиту споменика културе града Београда, планира се санација више кабинета, библиотеке и главног хола где је потребно обавити конзервацију постојеће столарије.
Објекат – културно добро
Пословна зграда српских железница у Београду, у Немањиној улици 6, односно некадашњег Министарства саобраћаја, одлуком Владе Србије 2007. године утврђена је за културно добро Републике Србије.
Овај монументални објекат је грађен од 1927. до 1931. године, према пројекту реномираног архитекте Светозара Јовановића. Са највећим бројем просторија великих димензија, до краја тридесетих година прошлог века овај објекат је задржао примат највеће зграде у Краљевини Југославији и највећи објекат овакве намене на Балкану.
Грађевинске и архитектонске вредности
Грађевина је конципирана као слободностојећи објекат, издужене правоугаоне основе. Архитектонски је обликована у еклектичком-неокласичном духу, са добрим пропорцијама основних маса које дају монументални ефекат. Строга композиција фасада са складним облицима, примена високих стубова и пиластера и одмерена декоративна пластика представљају је као класичан пример постакадемског решења и у основи и у спољњој архитектури. Посебно интересантан детаљ (који доминира визуром овог дела града) је завршни мотив у виду сата – куле, изнад централног тимпанона главне фасаде, које истичу бочно постављене фигуре Атланта. Изразита ликовност објекта постигнута је скулптуралним ансамблима изведеним у камену, чији су аутори Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, Живојин Лукић, Лојзе Долинар и Ристо Стијовић.
Улаз на главној фасади је декоративно истакнут са две скулптуре, мушкарца (са замајцем) и жене (са симболом железнице), од вештачког камена. Постављене фронтално према улици Хаљдук Вељков Венац, са хармонично усаглашеним покретима тела, ове скулптуре надљудских димензија значајно доприносе употпуњавању естетске обраде главног улаза.
Основа зграде заузима око пет и по хиљада квадратних метара, а шест стотина просторија, без ходника и степеништа, имају површину од шеснаест хиљада квадратних метара.
Историјски значај
Читав унутрашњи простор зграде током свих протеклих деценија био је подређен специјалној намени, а тако је и данас. Дуж дугачких ходника су распоређене службене канцеларије, кабинети и главна свечана сала. У средишном делу зграде, на првом спрату налази се велика сала за састанке која је претрпела бројне реконструкције. Кабинети, сала библиотеке и јединствени лифт „Патер ностер“ задржали су своју аутентичност све до данашњег дана.
Интересантно је напоменути да су се током борби за ослобођење Београда, 5. октобра 1944. године, испред објекта водиле најинтезивније битке. Зграда је била последње упориште немачке војске у Београду. Током борби, рафали су том приликом знатно оштетили фасаду и скулптуре са прочеља зграде.
