ТАНЈУГ: Почела статичка тестирања брзе пруге, ускоро и динамичка

“Сада је сваки дан, чак и сваки сат више важан како би се постигао планирани циљ, а то је да у марту брза пруга од Београда до Новог Сада буде спремна за функционисање и технички оспособљена за саобраћај”, каже за Танјуг Ненад Станисављевић из Инфрастурктуре железнице Србије.

Са најавом завршетка радова на надвожњаку у Кисачкој улици, где је друмски саобраћај обустављен до марта месеца, завршиће се и радови на самој прузи од Београда до Новог Сада.

Паралелно уз реконструкцију пруге, реновира се и главна железничка станица у Новом Саду која ће после скоро 60 година постојања добити нови изглед.

Прва фаза радова подразумева реконструкцију станичних колосека на којима ће стизати возови из Београда, након које се прелази на остале колосеке, те напослетку на ентеријер и екстеријер саме станице, а планирано је и постављање лифта ка колосецима. Завршетак радова на станици ће бити усклађен са завршетком читавог пројекта изградње брзе пруге од Београда до Суботице.

Поред реконструкције новосадске железничке станице, биће реконструисане све железничке станице на читавој деоници брзе пруге, Петроварадин, Сремски Карловци и све остале станице до Београда.

“То ће бити све нови објекти, лепи, функционални и квалитетни који путницима заиста омогућавају задовољство не само брзог путовања, него пријатног и лепог боравка у железничким објектима”, каже Станисављевић.

Други бенефит је изградња 120 нових објеката, односно подвожњака, надвожњака, потходника, тунела како би се друмски и железнички саобраћај раздвојили на местима где су се укрштали и тако били безбеднији за све учеснике у саобраћају.

На појединим местима су, такође, постављени звучни зидови који ће буку смањити на минимум, али и онемогућити директан физички приступ пругама како би се безбедност железничког саобраћаја довела на жељени ниво.

“Наравно, оно што ће за путнике бити највидљивија корист јесте време путовања које ће максимално бити скраћено, од Новог Сада до Београда, на неких 30 минута, а од Београда до Суботице на неких сат и по. То ће омогућити брзу флуктуацију људи, могућност да се на једном месту ради, на другом живи”, рекао је Станисављевић.

Додао је да ће то поготово бити корисно за студенте.

Двоспратни возови Штадлер из Швајцарске имаће довољно места за оне који буду желели да своје време у путовању проведу радно и биће им омогућено бесплатно коришћење интернета за време вожње.

У старим железничким станицама и чекаоницама последњих година није се много путника задржавало због стања у којем се оне налазе, међутим, у Железницама најављују да ће се ускоро то променити.

“Путници су изгубили поверење у путовање возовима, железница је практично била заборављено саобраћајно средство у Србији. Потребно ће бити мало времена да се путници навикну, да схвате колико је квалитетније, брже и боље путовати новим возовима. Колико ће им то донети, не само уштеду у времену, него удобност у путовању”, рекао је Станисављевић у разговору за Танјуг.

Између осталог, као бенефити се набрајају и користи домаћој привреди и привредницима ангажованим на пројекту изградње брзе пруге.

Више од 100 домаћих фирми сарађивало је са водећим страним железничким компанијама, а Станисављевић сматра да је функционалан свеобухватни саобраћај у држави значајан и за инвеститоре који послују у Србији.

“Ниједан инвеститор неће да инвестира тамо где нема изграђених путева и где нема изграђене пруге. Изградњом целе деонице отварамо простор великим инвеститорима да имају разгранату железничку мрежу која ће им омогућити да једноставније и лакше доносе одлуке где ће да инвестирају”, објаснио је он.

Тренутна реконструкција железничке станице Нови Сад и надвожњака у Кисачкој улици део су изградње брзе пруге ка Суботици, која треба да буде завршена до 2024. године.

Изградња пруге за велике брзине од Београда до Суботице ка Будимпешти део је међународне железничке трансферзале и новог Пута свиле, која ће омогућити брз и ефикасан транспорт робе и путника на овој деоници и даље ка југу Европе”, нагласио је Станисављевић.

Додао је да ће Србија бити спона између средње и западне Европе и југа континента.

Железнички саобраћај, као еколошки најчистији транспорт, поред тога што је брз и јефтин, омогућиће да велики број теретних и путничких возова прође овом трасом и тиме донесе приходе и српским железницама и држави Србији.

(Извор: ТАНЈУГ)

Posted in Вести.