Данас мало ко зна да се на Земунском кеју налази спомен обележје првој железничкој прузи, која је функционисала између Земуна и Београда. Пет стубова који овде могу да се виде су заправо оригинални стубови надстрешнице железничке станице Земун, а поред њих су постављене шине. Они симболизују железницу на територији Земуна и уопште на територији Београда. Споменик је на Земунском кеју постављен 22. октобра 1984. године, у оквиру обележавања Октобарских свечаности и Дана ослобођења Земуна, у знак сећања на развој железнице на овом простору.
Железничка станица Земун налазила се стотинак метара даље, дијагонално, преко пута садашњег хотела “Југославија”. Од 1881. до 1883. године грађена је пруга од Суботице, преко Новог Сада до Земуна, да би 10. децембра 1883. године пруга била завршена, а самим тим и железничка станица Земун пуштена у саобраћај. Тадашња пруга је ишла од Земуна, преко новобеоградских павиљона, пролазила кроз подвожњак у улици Радоја Дакића и даље дуж дунавске обале. Након тога, настављена је градња пруге од Земуна до Београда, преко Савског моста, да би 15. септембра 1884. године била завршена и пруга од Београда до Ниша и њоме успостављен редован железнички саобраћај.
Пругом Суботица – Нови Сад – Земун – Београд – Ниш спојена је Средња Европа железничком везом са Балканом и са Блиским истоком, што је још тада био изузетно важан геополитички, стратешки и саобраћајни интерес.
Шездесетих година долази до ширења Града Београда, изградње Новог Београда и развоја београдског железничког чвора, уз пројекат велике и свеобухватне модернизације и електрификације железничке мреже пруга у Србији. У таквим условима стара железничка станица Земун постаје сметња даљем развоју Београда и београдског железничког чвора.
У таквим условима, железничка станица Земун од 1970. године више није у функцији и почиње њено рушење. Рашчишћавање станичног простора траје све до 1974. године, од када стара железничка станица Земун престаје да постоји на овој локацији.
