„Вуков споменик“, прва подземна станица једног шинског система у региону, смештена између станица „Карађорђев парк“ и „Панчевачки мост“, испод споменика Вуку Караџићу у Рузвелтовој улици и парка „Ћирило и Методије“ у главном граду, отворена је 7. јула 1995. године, као један од најсавременијих и најмодернијих објеката Србије тога доба. Био је то први корак у остварењу дугогодишњег београдског сна о брзом масовном подземном шинском превозу.
Подземна железничка станица „Вуков споменик“ омогућила је пре 25 година развој градске железнице у Београду, спајајући три краја: Батајницу, Ресник и Панчево.
Данас кроз подземну железничку станицу „Вуков споменик“ дневно саобраћа 109 возова, од чега 83 путничка и 26 теретних.
Путнички возови саобраћају из „Вуковог споменика“ до Овче, Батајнице, Вршца, Младеновца и Лазаревца. Имајући у виду пандемију вируса Ковид – 19, као и летњи период, дневно кроз станицу „Вуков споменик“ прође десетак хиљада путника. Седамдесетак радника „Инфраструктуре железнице Србије“, колико их је данас запослено у „Вуковом споменику“, надају се да ће се дневни број путника у подземној железничкој станици ускоро поново значајно повећати. Иначе, станица је отворена за путнике у периоду од 6 до 21 сат, када полази последњи воз за Вршац.
Изградња „Вуковог споменика“ почела је 1989. године, а подземна железничка станица у Београду интензивно је грађена од 1992. до 1995. године. Станица је изграђена по пројекту Саобраћајног института ЦИП, а главни извођач радова био је „Енергопројект“, али је на овом пројекту било ангажовано више десетина домаћих фирми, института, факултета и других организација и институција.
„Вуков споменик“ изграђен је на дубини од 40 метара испод земље, што ову станицу сврстава у ред најдубљеих железничких објеката у Европи. Сама станица има пет нивоа: терен, пешачки пролаз, вестибил, технички спрат и перон. Површина вестибила је две и по хиљаде квадратних метара, а станица има по четири степеништа и евакуациона излаза, као и лифт за особе са посебним потребама.
Сам саобраћајни део „Вуковог споменика“ састоји се од две тунелске цеви са колосецима, као и централним и бочним перонима дужине 220 метара.
Пројектовани максималан капацитет станице је 15 хиљада путника на сат.
„Вуков споменик“ карактерише коси тунел нагиба 30 степени, пречника седам и по метара и дужине 65 метара, у који је смештен ескалатор, којим се путници превозе између вестибила и перона на дубини од 40 метара.
Управо због ових технолошких карактеристика, у „Вуковом споменику“ спроведене су најсавременије мере заштите и безбедности за овакву врсту објекта. Наиме, Централни систем за надзор и управљање у „Вуковом споменику“ обухвата четрдесетак подсистема, од расвете, видео надзора и информативних система, преко климатизације, детектора и противпожарне заштите, па све до евакуационих излаза, који путницима и посетиоцима гарантују највиши ниво безбедности., а ову подземну железничку станицу сврставају у ред најсигурнијих објеката.
У саставу станице је и већи број комерцијалних локала, као и подземна гаража за 92 возила.
Приликом изградње „Вуковог споменика“, пробијена је још једна тунелска цев која се одваја од десног банатсдког колосека з Карабурму и излази десно од Панчевачког моста. Овај тунел био је планиран за локотеретну станицу Карабурма, која је требало да буде веза са Луком Београд, али тај пројекат никада није реализован.
На десном колосеку педесетак метара од просторија отправника возова налази се и Булбудерски бунар, који је ограђен и заштићен.
