Председник Србије Александар Вучић обишао је данас, 9. августа, радове на изградњи вијадукта “Чортановци”, на железничкој деоници Стара Пазова – Нови Сад, у оквиру изградње пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште.
Радове на модернизацији и изградњи двоколосечне пруге Стара Пазова – Нови Сад, укључујући и изградњу тунела и вијадукта “Чортановци”, изводи руска компанија “РЖД Интернешнл”, а пројекат се финансира из руског кредита за модернизацију српских железница.
Представници извођача радова упознали су председника са пројектом изградње вијадукта и тунела и напоменули да је терен где се гради вијадукт био веома захтеван.
– Пренели су ми да је уграђено 1.450 шипова, дужине 30 метара, те да је урађена заштита од клизишта, те да су радници савладали велике муке и успели да ураде посао, – рекао је председник Вучић и на томе честитао и српским и руским радницима.
“Ово ће да промени изглед Србије”, констатовао је Вучић.
– Тунел и вијадукт “Чортановци” највећи су железнички инфраструктурни пројекат који се тренутно изводи у Европи. Ако је мост Врла симбол Грделице, вијадукт код Чортановаца биће симбол свеукупног напретка Србије, брзих пруга и можда најлепше место које може да се види, истакао је председник.
-Желим свима да се захвалим на овом величанственом дану! Овај резултат ће бити подстрек да се настави са инвестицијама и у другим деловима Србије. Честитам вам свима и хвала што градите Србију, треба да се поносите пред својом децом и унуцима, – рекао је председник Вучић.
Са председником Вучићем радове су обишли и потпредседница српске Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Такође, у обиласку су иучествовали и генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић, као и генерални директор руске компаније „РЖД Интернешнл“ Сергеј Павлов.
Председник Србије Александар Вучић данас се, приликом обиласка вијадукта у Чортановцима у изградњи, мимо протокола, попео на врх металне конструкције, заправо скела, високих око 20 метара. Председника је покушало да спречи његово обезбеђење, које је проценило да Вучић, ипак, не би требало да се попне, али се он оглушио о њихова упозорења и почео да се пење металним степеницама. Вучић је позвао и руског амбасадора Александра Боцан-Харченка да му се придружи, што је руски дипломата прихватио.
“Видео сам нешто што је мало ко до сада имао прилику да види у Србији, једну величанствену ствар са врха ових скела куда ће да пролазе наши возови. Тај поглед је чудесан”, поделио је своје утиске председник.
Поносан је каже на све оно што је урађено у последњих пет, шест година, подижући земљу ни из чега, из амбиса.
“Дотле, да данас овде направимо највеће железничко градилиште у Европи”, истакао је Вучић.
Председник је истакао да је за вијадукт изграђено до сада 56 носећих стубова, који је иначе три километара дужине, а на овој деоници се налази и тунел са две цеви.
“Немогуће је да дође до судара, имамо две цеви и 1.200 метара са најмодернијом савременом сигнализацијом, не може да дође до било каквих несрећа”, указао је председник.
Вучић се захвалио се руским извођачима за које је рекао да не касне са радовима ни дана.
У плану и модернизација барске пруге
Председник Србије Александар Вучцић најавио је данас да ће разговарати са Црном Гором око планова за модернизацију пруге Београд-Бар, како би црногорска страна одрадила свој део посла на том пројекту, а да ће наша држава видети како да се из новог инвестиционог плана од 10 милијарди евра издвоји новац и за те радове.
Председник је, упитан какви су планови за пругу Београд – Бар, рекао да Руси раде пројекат Ваљево – Врбица, дужине 210 километара, да је рађена реконструкција пруге Ресник – Ваљево, а кад се то заврши за седам, осам или десет месеци, онда ће се видети како ће се пронаћи новац у оквиру великог инвестиционог плана од 10 милијариди евра, да се те железничке трасе споје са Црном Гором.
“То је за нас истовремено развојни пројекат, нарочито за Ужице и јужни део Златиборског округа, наравно и за Косјерић између Ваљева и Ужица, за цео тај крај западне Србије у који, иначе, морамо да уложимо више новца”, рекао је председник.
Тај пројекат је веома важан и брзо ће се кренути у његову реализацију, најавио је Вучић као што ће се такође, каже, брзо кренути у извођење пројекта на железничким деоницама Београд-Ниш, Ниш-Прешево.
“Сад радимо Ниш-Димитровград, то је 263 милиона евра, а онда ћемо да радимо Београд-Ниш, Ниш-Прешево. Све полако иде, као за путеве, и онда дође ођеданпут да се све отвара. Тако ћемо и са пруггама”, рекао је Вучић.
Пруге и железнице су биле готово укинуте у Србији али сада, каже, ситуација је боља па ће се и од Београда до Бара железницом стизати за шест и по сати, а не као што је то случај данас да пут траје 14-15 сати.
Сви ови радови говоре, закључио је Вучић, да је реч о убрзаном развоју Србије.
Боцан-Харченко: Величанствен пројекат
Руски амбасадор Боцан-Харченко каже да је велика част што Русија учествује у овом пројекту, и да су димензије пројекта “величанствене”.
“Величанствено градилиште које је и од европског значаја. И представници РЖД кажу да ће бити још више сарадње а то показује да имамо безброј могућности”, навео је он.
“Ово све што видимо је величанствено и обећавајуће и можда не постоји реч ни на српском, ни на руском која би била прави одраз димензија овог пројекта. Јасно је да је реч о пројекту на нивоу најмодернијих стандарда. Он је и од европског значаја и биће део коридора који ће додатно повезивати јужни део Европе са централном и западном Европом”, рекао је амбасадор.
Наше две земље, каже он, раде у корист интереса Србије и Русије, у корист билатералне саардње, али и европских свеобухватних интереса и благостања.
Изразио је захвалност РЖД на свему што раде и задовољство што постоји одлична сарадња између српских и руских стручњака.
Додао је да планова за сарадњу има још и најавио да се припрема још један међувладин уговор о додатном кредиту.
“Очекујем да ће ускоро бити потписан. Идемо даље”, казао је руски амбасадор Боцан – Харченко и додао да је изградња диспечерског центра у Србији један од најзначајнијих.
Михајловићева: Градимо прву брзу пругу у југоисточној Европи
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, рекла је данас да ће модернизација железнице омогућити да Србија постане незаобилазна рута и у железничком саобраћају и да заједнички пројекти са Руским железницама доприносе том циљу.
“Србија и Русија имају не само пријатељске односе, него и одличну економску сарадњу, нарочито у области инфраструктуре. О томе говори и чињеница да заједно реализујемо највећи железнички пројекат у Европи, изградњу деонице од Старе Пазове до Новог Сада, која ће бити део прве брзе пруге у југоисточној Европи”, рекла је Михајловићева за РТС, нако обиласка градилишта у Чортановцима.
Она је нагласила да је за Србију важно да модернизује комплетан железнички Коридор 10 и да се боље повеже ка југу и са Северном Македонијом и Грчком.
“Припремамо и нове пројекте које ћемо радити са Руским железницама. Идуће године почеће изградња новог диспечерског центра на железници, а наредних месеци радиће се и пројектна документација за наставак реконструкције барске пруге, од Ваљева до границе са Црном Гором, где очекујемо да почнемо радове 2021. године”, рекла је она.
Јевтић: Поред великих инвестиционих пројеката, обнављамо и регионалне пруге
Мирољуб Јевтић, генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“, у изјави за медије поводом обиласка градилишта у Чортановцима, изјавио је да радови на изградњи вијадукта и тунела треба да буду завршени до краја 2021. године.
-До сада смо завршили око 70 одсто овог објекта, тунел је завршен око 64 одсто и има довољно времена за завршетак читавог посла, па је сада питање колико раније ће пројекат бити готов, – поручио је Јевтић.
Он је рекао да се модернизација и обнова железничке инфраструктуре у Србији одвија у два правца.
-Једно су велики инвестициони пројекти, као што је изградња пруге за велике брзине Београд – Суботица – Будимпешта. У модернизацију пруге Стара Пазова – Нови Сад, дуге 40,4 километра, коју граде руски пратнери, биће инвестирано укупно 614 милиона евра, у деоницу од Новог Сада до Суботице дугу 108,1 километар 943 милиона евра, а ту је и прва деоница од Београд Центра до Старе Пазове коју граде кинески партнери, – рекао је Јевтић новинарима, и наставио:
Међутим, да би сви ови пројекти имали пуни значај, „Инфраструктура железнице Србије“ ревитализује и регионалне пруге. У овом тренутку самостално изводимо радове на пругама Крагујевац – Лапово, Марковац – Ресавица и Кумане – Банатско – Милошево. Деоницу Крагујевац – Лапово завршићемо већ до 30. септембра ове године. Поред тога, реконструишено још две регионалне пруге Ниш- Зајечар и Суботица – Сента, а радове изводе други извођачи који су изабрани на јавном тендеру, – закључио је генерални директор „Инфраструктуре железнице Србије“ Мирољуб Јевтић.
Тунел и вијадукт „Чортановци“
Модернизација и изградња двоколосечне отворене пруге Стара Пазова – Нови Сад (40,4 километра), укључујући и изградњу тунела и вијадукта „Чортановци“, део су пројекта изградње пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште.
Ове радове изводи руска компанија РЖД Интернешнл, а пројекат се финансира из руског кредита за модернизацију српских железница.
Тунел и вијадукт „Чортановци“, који се налазе на прузи Стара Пазова – Нови Сад, једно су од највећих инвестиционих и инфраструктурних градилишта у овом делу Европе.
Граде се две тунелске цеви, свака са по једним колосеком, дужине од по 1,2 километра. Вијадукт ће бити дужине 2,9 километра и носиће га 59 стубова, од којих ће највиши бити 28 метара.
Радови су почели 11. августа 2017. године. Рок за завршетак радова је 52 месеца. Вредност посла је 337,6 милиона долара.
До сада је на изградњи тунела и вијадукта „Чортановци“ изведено 63,66 одсто од укупно уговорених радова.
Изградња вијадукта:
Вијадукт је лоциран непосредно уз десну обалу Дунава и састоји се из две конструкције. Почетак вијадукта везан је галеријом за излаз из тунела. Остала конструкција подељена је на пет сегмената.
До сада су завршени радови на изградњи темеља свих 59 стубова који ће носити вијадукт. У потпуности је изграђено 56 стубова, а на преостала три стубна места изградња стубова је у завршној фази. Поред изградње стубова, изводе се и радови на изградњи главних носача конструкције вијадукта.
Изградња тунела:
Радови на ископавању тунела истовремено се изводе са обе стране тунела и у обе тунелске цеви, што значи да се радови у тунелу одвијају из четири различита правца истовремено.
До сада је комплетно пробијено 890 метара од укупне дужине обе тунелске цеви.