Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, и амбасадор Италије у Србији Карло Ло Кашо поручили су данас да без инфраструктуре нема бржег развоја Србије и региона и да пројекти које Србија реализује представљају шансу за успостављање још боље сарадње две земље у области инфаструктуре и саобраћаја.
Михајловићева је рекла да је конференција “Градимо заједно: Србија, Италија, Црна Гора” прилика да Србија прикаже шта је све урадила у области инфраструктуре, али и прилике које постоје за нова улагања. “Данас је у Београду велики број компанија које послују у области железнице, али ћемо представити пројекте и у другим областима, укључујући друмски, водни и ваздушни саобраћај”, рекла је Михајловићева, и позвала италијанске компаније да улажу у Србију, посебно у области инфраструктуре.
“Србија је данас политички стабилна земља, што је прва ствар за сваку врсту рада и инвестирања. За компаније које већ послују у Србији или оне које намеравају да инвестирају, важна је и економска стабилност коју Србија нуди, а то значи да имамо континуиран привредни раст, суфицит у буџету, да смањујемо незапосленост и да имамо јасан план о томе где Србија иде кад говоримо о економској политици”.
Зорана Михајловић је нагласила да Србија не може да се развија ако није добро повезана унутар региона, и са свим суседима, а што је важно и за приближавање ЕУ, као стратешког циља Србије. Подсећајући да Србија има централну позицију у региону југоисточне Европе, Михајловићева је рекла да је потребно повезивање да би се искористиле предности тог положаја.
“Вредност инфраструктурних пројеката које Србија реализује износи близу 16 милијарди евра, укључујући пројекте који се већ реализују и оне који тек почињу да се реализују. Завршавамо источни и јужни крак друмског Коридора 10, градимо брзу пругу Београд-Будимпешта, потписали смо уговор са ЕИБ-ом о реконструкцији и модернизацији пруге Ниш-Димитровград, а следеће године очекујемо почетак радова на градњи ауто-пута Ниш-Мердаре-Приштина, од регионалног значаја. Поред наставка реконструкције пруге Београд-Бар, коју планирамо, постоји могућност и потреба за реконструкцијом и пруге Београд-Ниш, где вредност инвестиције износи између 800 милиона и милијарду евра, а која је важна за ефикасан железнички транспорт кроз Србију, посебно кад је реч о терету”, рекла је Михајловићева, додајући да се ради и на пројектима који ће боље повезати Србију са Хрватском и Босном и Херцеговином.
“Пуно је могућности за улагање, а држава се потрудила да створи услове да сви који желе да улажу у Србију то могу да раде на прегледан и ефикасан начин, како у области инфраструктуре, тако и у другим областима”, рекла је Михајловићева.
Амбасадор Ло Кашо нагласио је да је у Београд дошло 50 италијанских фирми из области грађевинарства и инфраструктуре, које ће имати прилику да се боље упознају с пословним приликама у Србији и у Црној Гори.
Он је истакао да је овај скуп још једна потврда великог интересовања италијанских фирми за прилике које постоје у Србији и прилика да заједно са српским партнерима сагледају могућности за јачање партнерства. Ова сарадња је двосмерна и не поставља се питање само шта Италија може да уради за Србију, већ и Србија за Италију”, рекао је Ло Кашо, и додао да постоји велики број интересантних пројеката које Србија нуди.
Италијанске компаније у Србији запошљавају око 25 хиљада људи. Конференција „Градимо заједно: Србија, Италија и Црна Гора“ била је посвећена могућностима даље сарадње између италијанских и српских фирми у секторима инфраструктуре и грађевинарства, са посебним освртом на саобраћајну, енергетску и комуналну инфраструктуру.
Организатори ове међународне конференције били су: Италијанска агенција за спољну трговину и трговинско одељење Амбасаде Италије у Београду, у сарадњи са Италијанском асоцијацијом грађевинара и Италијанском асоцијацијом за инжењеринг, архитектуру и техничко-економско саветовање.
У оквиру ове међународне конференције одржан је и већи број округлих столова између српских и италијанских привредника, од којих је један био посвећен и железничкој инфраструктури.