Видовдан, празник српске судбине, дан победе и пораза, дан искушења са којима се суочавао српски народ, био је повод за посету највишег руководства „Инфраструктуре железнице Србије“ а.д. „светој српској земљи“, Косову и Метохији.
Генерални директор, Душан Гарибовић са пословним секретаром Машаном Вушковићем, провео је неколико дана у друштву запослених у чвору Косово Поље, са којима су одржали радне састанке и обишли сва службена места, пругу и средине у којима живе радници чвора.
Радно присуство и боравак генералног директора „Инфраструктуре железнице Србије“ а.д. у данима пре и за време Видовдана у железничком чвору Секције за инфраструктуру Косово Поље, оставила је јако позитивне утиске на све раднике, који свој и живот своје породице и даље виде у овом делу Србије. Ову посету радници не посматрају само као формално-радну посету генералног директора чвору, већ како су нагласили, она за њих представља подршку и опредељење Владе Републике Србије, да заједно са својим породицама могу да остану и опстану на овим просторима.
Током боравка, а уз несебичну помоћ и организацију проте, Миломира Влашковића из цркве Светог Василија Острошког у Лепосавићу, нашем пословодству су уприличене посете најзначајнијим српским светињама.
Након првог, конструктивног састанка и веома срдачног сусрета са нашим радницима, који нису могли да сакрију задовољство што нису „заборављени“, субота и недеља искоришћени су за обилазак духовних храмова, а истовремено и обилазак наших радника који живе на целој територији Косова и Метохије.
Ово „духовно“ путовање, започело је од Пећке патријаршије, као камена темељца српске историје, која се налази у близини Пећи, крај Пећке Бистрице, а на улазу у Руговску клисуру и један је од најзначајнијих споменика српске прошлости, у којој се вековима налазило седиште српских архиепископа и патријараха.
Након Пећке патријаршије, представници Инфраструктуре посетили су манастир Високи Дечани, задужбину Светог краља Стефана Дечанског у коме су присуствовали јутарњој литургији. Не треба заборавити врло важан податак да се ризница ове Светиње сматра најбогатијом после ризнице српске светиње на Светој Гори, манастира Хиландара. У ризници овог манастира се данас поред светих мошти и бројних реликвија налази и око 60 икона које потичу из периода између 14. и 17. века, али и бројне књиге и списи немерљиве вредности, како у културном, тако и у историјском и уметничком смислу.
Следећа дестинација коју су обишли представници Инфраструктуре је град Призрен, некадашња престоница српског царства у коме се налази седиште рашко-призренске Епархије Српске Православне Цркве још од 1219. године. Овом приликом посећена је и црква Богородице Љевишке, задужбине краља Милутина, у Призрену, која је запаљена током мартовског насиља 2004. године, а протеклих година је делимично сређена, мада се у њој и даље виде оштећења и трагови пожара. Приликом посете цркви, организован је и сусрет са Милицом Ђорђевић, јединим преосталим српским основцем у Призрену, којој је генерални директор у име Инфраструктуре уручио торбу и комплетан школски прибор. Био је то дирљив сусрет са малом јунакињом, која похађа наставу у учионици у Храму св.Ђорђа.
Генерални директор је са својим сарадницима обишао и Призренску Богословију Св. Кирила и Методија основану 01. октобра 1871. године, као прва средња школа на српском језику на територији тадашњег Османског царства, захваљујући помоћи Призренца Симе А. Игуманова, која је изнедрила прве Призренске богослове. Богословија је постепено преузимала улогу просветног центра на Косову и Метохији, што је било значајно за даљи развитак српских школа у овим крајевима.
Манастир Светих Арханђела, следећа светиња коју су представници Инфраструктуре обишли, је по градитељској лепоти и раскоши био познат широм Европе. Манастир је грађен од 1343. до 1352. године, а након освајања Призрена 1455. године, Турци су разорили манастир. Убрзо је, услед тешких зулума, опустео, а од друге половине 16. века почиње његово рушење до темеља. Обнова манастира је почела тек у ново доба, 1995. године, да би, током страдалне 1999. године и мартовског погрома 2004, светиња до краја изгорела и у току је њена обнова.
Током овог ходочашћа Светом Српском земљом, посећен је и Манастир Девич из 14. века смештен у срцу косовске Дренице, краја познатог као легло такозване Ослободилачке војске Косова. Током дивљања албанских екстремиста од 17. до 21. марта 2004, како се наводи у тадашњем извештају Епархије рашко-призренске, у Девичу су спаљени храм са капелом Св. Јоаникија и сви конаци. До краја децембра 2004. осам девичких монахиња боравило је под шаторима, непрекидно живећи у молитвама. До сада су обновљена два конака, одрађен је добар део посла и на цркви, а подигнут је и манастирски зид. На манастирској економији, међутим, још стоје развалине три зграде. Изван манастирских зидина, сестринство ни данас не може да обрађује имање и користи манастирску шуму, јер се не осећају безбедно док их чува Косовска полиција – веле сестре из Манастира Девич.
Понедељак и уторак су по програму организатора искориштени за сусрете са званичницима Републике Србије, Министарством спољних послова Републике Србије, представницима Општине Грачаница, Косовске Митровице и Звечана и представницима канцеларије за Косово и Метохију. Пословодство је такође искористило прилику да се прикључи и лично учествује у хуманитарној акцији добровољног давања крви, која се одржала у Звечану. Tом приликом Генерални директор Инфраструктуре дао је интервју телевизији Мост из Звечана, поводом ове акције којој се одазвао велики број наших запослених из Београда и Ниша и који су организовано дошли и дали свој допринос акцији.
Као споменик културе од изузетног значаја, манастир Грачаница је била последње одредиште наше делегације, где су присуствовали Видовданској свечаности, а на пригодној вечери, у присуству свештенства, монаштва и представника Владе Косова и Метохије, домаћин је био епископ рашко – призренски Теодосије. Након вечере у манастиру Грачаница, делегација је у Дому културе присуствовала манифестацији „Видовданске свечаности 2016“, која је деценијама најважнији културни, духовни и национални догађај на Косову и Метохији и том приликом су подељене награде Златни крст кнеза Лазара, Грачаничка повеља, Кондир косовке девојке и Перо деспота Стефана Лазаревића.
Централна прослава Видовдана у Епархији рашко-призренској, обележена је у манастиру Грачаница, светом Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Теодосије, уз саслужење великог броја свештеника и свештеномонаха из неколико Епархија.
Генерални директор је у име „Инфраструктуре железнице Србије“ а.д. свакој посећеној светињи поделио пригодне поклоне са посветом.
Своју радну и свечану посету пословодство је завршило на симболичан начин, обишавши Газиместан, меморијални комплекс, централно место судара српске и турске војске у Косовском боју на Видовдан 1389. године.
