Хоризонт Европе (2021-2027), нови оквирни седмогодишњи програм Европске уније за истраживање и иновације, сачињен је као део плана дугорочног буџета ЕУ, односно Вишегодишњег финансијског оквира (MFF). Хоризонт Европе, са буџетом од преко 100 милијарди евра. Овај програм, који ће ступити на снагу 1. јануара 2021. године следбеник је текућег седмогодишњег програма ХОРИЗОНТ 2020 (2014-2020).
Хоризонт Европе састоји се од три стуба, од којих је за железнички сектор и саобраћај значајан стуб глобалних изазова и индустријске конкурентности (52,7 милијарди евра). Он директно подржава истраживања која се односе на друштвене изазове, јача технолошке и индустријске капацитете и поставља мисије широм ЕУ, са амбициозним циљевима за решавање кључних проблема данашњице (климатске промене, енергија, мобилност и тд.).
Секторске организације CER и EIM константно наглашавају потребу фокусирања на домен саобраћаја и мобилности у оквиру програма Хоризонт Европе, као кључног чиниоца привредног раста и конкурентности Европе. На основу тога железнички сектор треба да одговори на изазове сврстане у четири главна кластера: дигитализација, аутоматизација, нова решења мобилности и одржива решења.
Такође, у оквиру Хоризонта Европе, европски железнички сектор који предводе произвођачи и железничка оперативна заједница, тренутно се расправља како обликовати наредну генерацију заједничког предузећа Shift2Rail, па је Генерална скупштина CER позвала чланство да размотри своје учешће, односно допринос у новој генерацији Shift2Rail.
Shift2Rail има за циљ подстицање и бољу координацију улагања у истраживање и иновације Уније у железнички сектор, са аспекта убрзавања и олакшавања транзиције ка интегрисаном, ефикасном, одрживом и атрактивном железничком тржишту ЕУ, у складу са пословним потребама железничког сектора и општим циљем постизања јединственог европског железничког подручја. Конкретно, заједничко предузеће S2R би требало да допринесе специфичним циљевима дефинисаним у Белој књизи и Четвртом железничком пакету, укључујући:
- побољшану ефикасност железничког сектора у корист јавне функције;
- значајно проширење или унапређење капацитета железничке мреже, како би се железници омогућило ефикасно надметање на тржишту транспортних услуга и пораст удела у превозу путника и робе;
- побољшање квалитета железничких услуга одговарањем на потребе путничких и робних железничких оператера;
- уклањање техничких препрека које представљају сметњу за железнички сектор у погледу интероперабилности;
- смањење негативних екстерналија које су повезане са железничким саобраћајем.
Извор: CER