Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, рекла је да је инфраструктура тренутно најважнија област у развоју српске економије и истакла да у 2019. години креће нови инвестициони циклус вредан 5,5 милијарди евра.
Отварајући 6. међународну бизнис конференцију „Транспорт и логистика Југоисточне Европе и Дунавског региона“, која је одржана 27. марта у Београду, потпредседница Михајловић је истакла да је Србија мала земља иза које су многе тешке године и деценије, али која се подигла на ноге и која се развија и хвата корак са светом.
“Озбиљна је разлика у нашој стратегији од пре шест година и данас, и у томе колико смо у стању да је реализујемо. Направили смо озбиљне искораке у путној инфраструктури, железници, ваздушном саобраћају и данас смо озбиљан партнер у овом делу Европе”, рекла је Михајловићева.
Она је казала да није присталица термина Западни Балкан и додала да је Србија земља централне и источне Европе, те да је важно да се цео овај део Европе боље повеже. “За подизање конкурентности важни су не само изградња нових путева и обнова пруга, већ и уклањање нефизичких баријера, које утичу са 30 до 40 одсто на трошкове који се појављују у транспорту и логистици”, рекла је Михајловићева.
Потпредседница је рекла да Србија ради на томе да са свим суседима направи по један гранични прелаз, али да се тај процес брже одвија са земљама које нису чланице ЕУ него са чланицама ЕУ. “По том питању морамо да будемо у региону много више јединствени како бисмо имали боље резултате”, рекла је Михајловићева.
Она је позвала компаније заинтересоване за улагање у Србију да дођу да разговарају о новим пројектима, и истакла да је важно што конференцији присуствују компаније које већ учествују или су потенцијални учесници на пројектима у Србији, као и представници међународних финансијских институција.
Бизнис конференцију “Транспорт и логистика” по шести пут организoвала је компанија “Мас медија интернешенел”, уз подршку Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а ове године је окупила око 400 учесника, укључујући и представнике око 150 водећих компанија у овој области из региона, Европе и Кине. Међу учесницима конференције били су „Инфраструктура железнице Србије“ и генерални директор Мирољуб Јевтић. У оквиру неколико панела посвећених савременим трендовима у транспорту своја мишљења дало је више од 30 учесника, а одржано је и преко двеста пословних сасатанака.
Миодраг Поледица, државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре указао је да транспорт не представља само изградњу лука, путева и пруга, већ и размену информација. Учествујући на панелу посвећеном развоју транспортне инфраструктуре, Поледица је истакао да су ова улагања покретач економског развоја, као и да су ефекти оваквих улагања изузетно важни за привлачење инвеститора.
„Сви наши пројекти у области инфраструктуре су део шире транспортне мреже“, истакао је државни секретар и додао да је „наш циљ да повежемо Србију са свим суседима и метрополама и да време путовања до њих буде три до четири сата“.
Поледица је истакао значај инвестиција у железнички саобраћај, јер примера ради робна размена између Кине и ЕУ на дневном нивоу износи чак милијарду евра и због тога се и Србија прилагођава оваквим захтевима, што најбоље показује и изградња пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште, која је један од најзначајнијих пројеката за Србију.
„Само са добро успостављеном националном стратегијом развоја која је синхронизована са регионалном стратегијом можемо да омогућимо да наш регион постане равноправан у Европи“, рекао је Поледица.
Учествујући на округлом столу који је организовало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре под називом „Изградња железничких и друмских коридора- ефекти инвестиција на унапређење теретног транспорта“, Милан Максимовић извршни директор Инфраструктуре железница Србије, упознао је учеснике конференције са најзначајнијим инвестиционим пројектима железничке инфраструктуре у Србији и истакао „да нема ограничења у железничкој инфраструктури за све уговорене и будуће захтеве корисника, односно оператора у погледу наше спремности да и у наредним годинама одговоримо на све те захтеве“. Он је то поткрепио управо на примеру радова на изградњи пруге за велике брзине Београд- Будимпешта, јер је затварањем за саобраћај деонице од Старе Пазове до Новог Сада омогућено да се радови одвијају много брже, квалитеније и безбедније. Претходно је обновљена регионална пруга, као алтернативни правац, преко Панчева и Орловата до Новог Сада, где је добром организацијом омогућено да у току 24 сата том пругом прође 11 пари теретних возова, са могућношћу да се тај капацитет и повећа.
„Инфраструктура железнице Србије“ на свом штанду на овој конференцији представила је пројекте реконструкције и модернизације железничке инфраструктуре у Србији и успоставила бројне контакте са учесницима овог скупа, а руководство компаније одржало је и бројне директне састанке са представницима заинтересованих компанија.