Српске пруге сад
Србија је у протеклих десетак година изградила 108 километара нових пруга и реконструисала преко 900 километара пруга широм земље.
Гради се и до краја 2024. године биће завршена брза пруга дуга 108 километара Нови Сад – Суботица за 200 километара на сат, а крајем прошле године почела је и модернизација и електрификација пруге Ниш – Димитровград, дуге 108 километара. У току су и радови на модернизацији пруге Ниш – Брестовац у дужини од око 23 километра, а у току је реконструкција и регионалних пруга.
Пословну 2023. годину обележио је завршетак изградње нове железничке станице Београд Центар у Прокопу, истинског симбола модернизације српских железница, јер су главни град и Србија на тај пројекат чекали скоро пуних педесет година.
Председник Србије Александар Вучић препознао је значај модернизације железнице и изградње пруге за велике брзине између Београда и Будимпеште, који је данас један од највећих и најзначајнијих инфраструктурних и инвестиционих пројеката у овом делу Европе. Прва српска брза пруга Београд – Нови Сад, којом возови саобраћају брзином од 200 километара на сат, пуштена је у саобраћај 19. марта 2022. године, у присуству председника Србије Александра Вучића и премијера Мађарске Виктора Орбана. У протекле две године, по функционисању саобраћаја, броју превезених путника и квалитету услуге брза пруга Београд – Нови Сад потврдила је значај и све предности овог пројекта.
На пројектима модернизације железничке инфраструктуре председник Вучић и Србија успели су да обједине највеће и најзначајније партнере и железничке управе – Кинеске, Руске и Немачке железнице, надзор над пројектом брзе пруге из Холандије и произвођача савремених возова за 200 километара на сат из Швајцарске. Европска Унија и Мађарска, као и извођачи радова из других европских земаља, такође су нашли своје значајно место у реализацији пројеката изградње српских железница. Али, на свим овим пројектима био је ангажован и велики број српских компанија у различитим индустријским и привредним гранама.
Идеју модернизације српских железница подржао је председник Србије Александар Вучић, који је први препознао значај и величину једног оваквог инфраструктурног пројекта и од првог дана пратио његову реализацију. Градња брзе пруге и железничке инфраструктуре значи да смо део савремене Европе, виши стандард за грађане и бољу будућност за Србију. А, овим пројектима обезбеђена је и сигурна будућност свих запослених у српским железницама.
Србија је реализацијом великих железничких пројеката показала да је довољно стабилна и финансијски моћна да реализује овај посао.
Реконструисане су и бројне магистралне и регионалне пруге широм Србије, као што су Суботица – Хоргош, Ресник – Ваљево, деонице на Коридору 10, Шабац – Лозница, Ниш – Зајечар и стотине километара колосека на другим деоницама.
Српске пруге некад
Треба подсетити да су пре 2012. године железнички саобраћај и железничка инфраструктура у нашој земљи били запостављени, заборављени и готово пред гашењем.
Све пруге у Србији до пре десетак година биле су изграђене у периоду између 1884. године, када је изграђена пруга Београд – Ниш и 1976. године, када је изграђена пруга Београд – Бар. Скоро пуне четири деценије након тога у Србији нису грађене нове пруге, а ремонт железничке инфраструктуре био је више него симболичан.
Тако је у периоду од 2001. до 2012. године у Србији реконструисано свега тридесетак километара пруга.
Последице таквог вишедеценијског односа према железници до пре само десетак година биле су возови који су саобраћали брзином од четрдесетак километара на сат и велики број отказиваних полазака. Железничке композиције најчешће су сачињавали локомотива са једним или два вагона или већ остарели моторни возови, док о уређењу железничких станица није било ни говора. На дотрајалим пругама због неодржавања возови су морали да саобраћају десетак или двадесет километара на сат, како би се очувала безбедност саобраћаја.
Деценије запостављања овог саобраћајног система не могу ни брзо, ни лако да се промене.
Српске пруге сутра
Међутим, после деценија пропадања и уништавања српских железница, држава је пре десетак година решила да преокрене ствари и врати поверење народа у српске железнице.
Данас модернизација и изградња железничке инфраструктуре представљају значајан сегмент четворогодишњег развојног плана Србије.
Нема сумње да ће захваљујући ангажовању председника Србије Александра Вучића и државе, пројекат модернизације железничке инфраструктуре и у годинама пред нама успешно бити настављен.
Председник Србије Александар Вучић представљајући почетком 2024. године у Палати Србија у Београду план свеобухватног развоја земље „Србија 2027 – скок у будућност“, говорио је о модернизацији и изградњи железничке инфраструктуре као значајном сегменту четворогодишњег развојног плана државе. Председник Вучић је тада рекао:
– Готово све градимо. Као да градимо све ново. Није важно ово што је било. Било је углавном нула километара све у претходном периоду. Дакле, ми сада градимо и завршавамо 108 километара најмодерније пруге Београд-Суботицу. Ово је важан податак. Планирано је за изградњу и реконструкцију преко 2.000 километара пруга укупно у наредном периоду. Нови Сад – Суботица је 108 км и ми ћемо до краја ове године, људи, веровали или не, до краја ове године моћи да идемо из центра Београда и центра Новог Сада до центра Суботице за сат и непуних 15 минута, сат и 12-13 минута.
Ниш-Димитровград, брзина пруге ће ту бити 120 км. Градимо, завршавамо до Експа, до 2026. Ниш-Брестовац, за оне који не знају, Брестовац је место на путу Ниш – Лесковац, 23 километра од Ниша. То радимо, већ радимо са Европљанима, завршавамо брзо, – рекао је председник Вучић, и наставио:
Радимо пругу Земун Поље – аеродром Никола Тесла – национални стадион. Дакле, спојићемо центар града пругом са аеродромом Београд, моћи ћете возом за 25 минута да дођете од аеродрома до централне станице Прокоп у Београду.
Дакле, што смо некада сањали, маштали, никада нико није веровао да је могуће, завршићемо све до Експа, до 2026. године, али ћете моћи истовремена доћи и до Националналног стадиона, до Експа, али и до Обреновца. Да видите, само да бринемо управо у складу са првом тачком и о људима који живе не само у центру града.
Ово је веома важан пројекат који радимо са Европском Унијом, 230 километара брза пруга Београд-Ниш. Ускоро креће изградња Сталаћ-Ђунис, има више са тендера који су расписани и креће да се ради, и онда ћемо људи за сат и 45 минута ићи Београд-Ниш. Ми то више колима, каква год кола да имате, колико год да прекорачите брзину, нећете моћи да стигнете, јер је аутопут све пунији аутомобилима, људи имају већи животни стандард, неће моћи, многи људи ће да користе воз и најбрже превозно средство ће нам бити воз. И верујем да то можемо да урадимо до краја 27. или 28. године, можда и реалније 28. године.
Реконструкције пруге по Војводини. У Војводини нам је све замрло, увек смо мислили да је Војводина најбогатија, у ствари нам је Војводина брже сиромашила него други делови Србије, имала је шта да изгуби, за разлику од многих других, у периоду од 1990. до 2010. године. Дакле, Врбас, Сомбор, Панчево, Суботица, реконструкција пруге и све до Експа, – поручио је председник Србије Александар Вучић говорећи о модернизацији железничке инфраструцтуре у наредне четири године, као значајном делу програма “Србија 2027 – Скок у будућност”.
У наредних неколико година биће у Србији изграђено и модернизовано укупно нешто више од две хиљаде километара пруга, а вредност инвестиције у ове пројекте сада износи око пет милијарди евра.
Поред осталог, планирана је модернизација пруге од Ниша до Прешева и државне границе са Северном Македонијом, затим изградња брзе пруге Београд – Шид, као и реконструкција барске пруге. Такође, следи и обнова стотине километара регионалних пруга као што су Собовица-Лужнице – крак Баточина, Сталаћ – Краљево – Рудница или Бели Поток – Винча – Панчево, а у фази припреме су и пројекти Рума – Шабац – Зворник и Панчево – Вршац.
Када у наредних неколико година буде завршена већина пројеката модернизације српских железница, у потпуности се мења изглед наше Србије. Имаћемо савремену и ефикасну железничку мрежу какву наши грађани, привреда и држава и заслужују, а наше пруге и возови постају део мреже најразвијенијих европских саобраћајница.
Железничка инфраструктура у Србији сутра тако ће изгледати.