Документ су, у присуству премијерке Ане Брнабић и шефа делегације Европске Уније Емануела Жиофреа, потписали потпредседница Европске инвестиционе банке Лилиана Павлова, министар грађевинарства Горан Весић и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, као и генерални директор Инфраструктуре железнице Србије Небојша Шурлан.
Потписивању је претходио састанак представника Европске инвестиционе банке са премијерком Брнабић и министрима Весићем и Мишчевићевом, као и министарком здравља Даницом Грујичић.
Ова средства намењена су за поддеоницу Параћин–Трупале–Међурово, у оквиру пакета финансирања Европске Уније вредног 2,2 милијарде евра, за деоницу Београд–Ниш на железничком Коридору 10.
За овај кључни инфраструктурни пројекат у Србији раније је додељен први грант од 265 милиона евра.
У присуству председника Србије Александра Вучића и европског комесара за проширење Оливера Вархељија, 28. фебруара ове године, потписан је уговор за прву траншу инвестиционог гранта за брзу пругу Београд–Ниш у вредности од 265 милиона евра, за градњу 17,7 километара дуге деонице нишке пруге.
Представници ЕИБ рекли су да је укупна подршка за ову инфраструктурну инвестицију 1,1 милијарди евра, од чега је 550 милиона већ потписано.
У изјави после потписивања потпредседница Европске инвестиционе банке Лилиана Павлова је оценила да се ради о подршци на реализацији кључне стратешке инвестиције. „Верујемо да је инвестирање у нову, модерну, брзу пругу која ће мање загађивати од кључне важности за Србију, регион и Европску Унију. Она ће омогућити боље везе међу људима региона и боље могућности за транспорт робе“, рекла је она.
Подсетила је да је ЕИБ годинама изузетно активна на Западном Балкану и до сада је обезбедила 7, 2 милијарде евра подржавајући економију региона и најавила да ће бити настављено са проширењем сарадње.
Шеф делегације Европске Уније Емануес Жиофре рекао је да Европска Унија подржава пројекат чија вредности преко милијарде евра. “Сада правимо други корак потписивањем новог споразума о гранту од 175 милиона евра што ће учинити да се овај пројекат помери напред”, рекао је он. Подсетио је да ће уместо садашњих шест сати, када буде нова пруга, путовање трајати 100 минута. “То ће бити велика корист за грађане, бенефит за економију Ниша и околних области, транспорт робе биће бржи, а део је и већег пројекта повезивања Србије са европском инфраструктуром. Важан је корак да Србија буде ближа ЕУ”, рекао је он.
Мишчевић је истакла да је посао Владе Србије да у партнерству са Европском Унијом буде урађено оно што доноси највише користи грађанима и да железница није једина тема ових разговора.
“Са ЕИБ и ЕУ, која је партнер унапређивању нашег живота, разговарамо о томе како на најбољи начин да опремимо клиничке центре и завршимо са њиховим реконструкцијама, како да помогнемо изградњу нових капацитета када је реч о употреби нових технологије, те како да се истраживање и развој потпомогну значајнијим средствима”, рекла је она.
Министар Весић захвалио је на подршци на развоју пројеката у железници и истакао да се железнице у Србији убрзано мењају. Навео је да се после брзе пруге до Новог Сада гради и таква пруга до Суботице, те да сада почиње изградња 228 километара брзе пруге до Ниша, те да очекује да ће у будућности бити грађена брза пруга до Прешева. Он је најавио српско мађарску иницијативу ка представницима Бугарске, Грчке, Турске, Албаније и Северне Македоније, за састанак на тему наставка пројекта брзих пруга и ка тим државама.
“Тако би те пруге ставили у европску функцију, јер имају смисла само ако се протежу дуж читавог континента”, рекао је он. Очекује да то буде уз присуство европских партнера и потенцијалних кредитора. Весић је подсетио на више пројеката у железници које ЕУ финансира у Србији и рекао да ће Србија бити спремна да им понуди пројекте за развој пет регионалних пруга.
Реализацији пројеката модернизације српских железница у значајној мери допринела је својим зајмовима и Европска инвестициона банка, као финансијска институција Европске Уније. Европска инвестициона банка издвојила је 45,6 милиона евра за модернизацију пруге Гиље – Ћуприја – Параћин на међународном железничком Коридору 10, а 134 милиона евра намењено је за пругу Ниш – Димитровград, што је укупно око 180 милиона евра.
