Додао је да иако је из ЕУ у Србију инвестирано 17 милијарди евра, мало је шпанских компанија учествовало у томе и Србија им није била довољно занимљиво тржиште.
“На нама је да то покушамо да променимо. Данас ће овде бити представљени инфраструктурни пројекти који ће се радити у Србији, где ћемо позвати шпанске компаније да учествују. Први такав ће бити тендер за изградњу пруге Београд – Ниш вредан 2,7 милијарди евра који ће бити подељен у три тендера и то ће бити прилика за шпанске компаније да учествују”, рекао је Весић.
Навео је и да ЕУ обезбеђује све више средстава за Србију и да је то прилика за све европске компаније, па и шпанске да се укључе.
Као веома важно је оценио то што ће данас српске и шпанске компаније односно њихови представници седети заједно и имати прилику да се упознају, да касније заједно учествују на тендерима, овде, у Шпанији и на трећим тржиштима.
“Важно нам је да идентификујемо нове пројекте из области инфраструктуре који би могли да се финансирају кроз међународне кредите или подршку ЕУ. Наш најзначајнији сектор биће управо железница и то прво деоница од Београда до Ниша, а затим и до Прешева”, истакао је Весић, и поручио да је овај скуп добра прилика да Србија покаже да смо све значајнији партнер Европске Уније.
Шпанска агенција за извоз и инвестиције ИЦЕX и Трговинско одељење Амбасаде Шпаније oрганизовала је 20. и 21. марта у Београду мултисекторски пословни форум “Western Balkans-Spain Multilateral Opportunities Days” као наставак јачања билатералних односа између Шпаније и Србије, започетог 2022. године посетом председника Владе Шпаније Педра Санчеса и одржавањем Пословног форума Шпанија – Србија у новембру прошле године.
Пословни форум “Western Balkans-Spain Multilateral Opportunities Days” је организован са циљем окупљања шпанских компанија и компанија са Западног Балкана, са главним фокусом на Србију. Форум се састојао од четири панела, са циљем да се представе приоритетни пројекти за развој Србије, као и да се олакша контакт и упознавање са шпанским компанијама које послују у овим секторима.
Небојша Шурлан: Поставили смо нове стандарде
– Од скоро три и по хиљаде килиометара пруга у Србији, имамо 75 километара брзе пруге и визију да појачамо и изградимо још додатних хиљаду километара, што је трећина наше железничке мреже. То је велики изазов, али и велика шанса за железнички сектор у Србији. Када завршимо реконструкцију, имаћемо 500 километара пруга за брзину од 200 км/сат, по европским стандардима, – рекао је генерални директор “Инфраструктуре железнице Србије“ Небојша Шурлан, представљајући на округлом столу „Пословне могућности у железничком сектору“ визију развоја српских железница у наредних пет до седам година.
– Желимо да будемо веза између европских земаља. Тренутно смо у фази пројектовања око 600 километара пруга у Србији. То су пројекти које кроз грантове делом финансира Инвестициони фонд за Западни Балкан, што обезбеђујемо кроз наше партнерство са Европом. Остатак новца очекујемо да ће доћи од Европске инвестиционе банке од нашег стратешког партнетнера што добро напредује. Очекујемо да сви ти пројекти буду завршени ове и у наредне две године. У периоду од 2028. до 2030. године очекујемо да сви ти радови буду завршени, – поручио је Шурлан.
Он је најавио за ову годину почетак реализације нових пројеката за реконструкцију пруга у Србији, која ће обухватити део пруге Сталаћ-Ђунис у вредности од 200 милиона евра, као и обилазницу код Ниша вредну 150 милиона евра, а следеће, 2024.године се очекују и пројекти за финансирање реконструкције пруга Београд-Шид, Београд-Ниш и Ниш-Прешево.
-Развијање железничке, постојеће мреже, је тежак посао када се истовремено организује саобраћај без затварања пруга за саобраћај. Поносни смо на изградњу наше прве брзе пруге Београд-Нови Сад. Та линија није била одржавана 20-30 година уназад. То је био велики изазов за нас, поставили смо нове стандарде. Железницама у Србији су Шпанске и друге компаније добро дошле да буду део успеха Србије. Верујемо да смо део Западне Европе и да наши пројекти могу бити реализовани уз подршку Европске Уније и подршку европских финансијских институција, истакао је Шурлан.
Анита Димоски: Шанса за привредну сарадњу
– Влада Србије пре десетак година препознала је чврст ослонац у развоју железничког саобраћаја. У претходних десетак година усмерили смо се на развој Коридора 10, а у периоду пред нама настављамо да развијамо и све притоке које означавају чвршћи развој путничког и теретног саобраћаја кроз нашу земљу, рекла је помоћница министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за железнички и интермодални транспорт Анита Димоски.
-Као што смо јуче прославили годишњицу отварања брзе пруге између Београда и Новог Сада, истовремено настављамо на изградњи и реконструкцији пруге од Новог Сада према Суботици. Планирано је да ће у кратком року фокус на решавању бити реконструкција пруге од Старе Пазове према Шиду. Развој према Хрватској и Словенији отвара могућност и планове за реконструкцију, навела је Димоски.
– Када је реч о коридору 10 према југу, то је свакако један од највећих пројеката, који ћемо реализовати у скоријој будућности. Реконструкција пруге Београд-Ниш је сада у фази израде пројектне документације, а крајем 2024. године и 2025. године отварају се врата за могућност активног учешћа Шпанских и свих других компанија које задовоље одређене техничке услове и правила финансијских институција које учествују у помоћи за реализацију овог пројекта. Истовремено се Коридор 10 наставља према Северној Македонији, према Прешеву, према граници. У току је израда документације, али свакако, за годину, две биће ови пројекти биће спремни за могуће учешће шпанских и свих других компанија у реализацији реконструкције и тог дела железничке мреже, – поручила је Димовски, и додала да су за српску Владу и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре изузетно важне и регионалне пруге које ће бити реконструисане.
– У периоду који је испред нас има доста отворених шанси за све компаније које су спремне и технички јаке да учествују на нашем тржушту. С друге стране, ово је прави тренутак да се упознају са начином функционисања и повезаности са локалним националним прописима и законима, поручила је Димоски.
Шпанија – друга у свету по мрежи брзих пруга
Присутни, у хотелу Хајат, су имали прилику да се упознају и са пројектима развоја железничке мреже у Албанији, чији је представник Енеида Елези учествовала на панелу посвећеном железничкој инфраструктури.
Иначе, како су организатори овог скупа саопштили, Шпанија је друга земља на свету по величини железничке мреже брзих пруга и има најдужу интероперабилну железничку линију у Европи, између Барселоне и Малаге.
Шпанску делегацију од 13 компанија предводио је Хосе Марија Бласко Руис, директор Сектора за инфраструктуру, здравство и информационо-комуникационе технологије ИЦЕX-а.
Овом приликом Београд су посетити и економски саветници при амбасадама Краљевине Шпаније у Северној Македонији, Албанији, Босни и Херцеговини, као и представници шпанских економских канцеларија из Брисела и Вашингтона.
Посебан панел био је посвећен и подршци и финансирању пројеката у Србији,, уз учешће представника међународних финансијских институција, из Светске банке, Европске банке за обнову и развој, Међународне финансијске корпорације, Европске инвестиционе банке, као и Делегације ЕУ у Србији.
Како је на овом скупу наведено, Србија је главни економски партнер Шпаније на Западном Балкану, заслужна за 47 одсто укупног шпанског извоза ка региону у 2022, док уједно са 58 одсто доприноси укупном извозу земаља Западног Балкана ка Шпанији.
Робна размена између Србије и Шпаније у 2022. години, први пут у историји билатералних односа, премашила је милијарду евра, што представља раст од 46 одсто у односу на већ одличну 2021. годину.
Шпански извоз у Србију повећан је за 33,2 одсто, док је српски извоз ка Шпанији порастао за 60,7 одсто, што говори о добро консолидованим трговинским односима, који свакако и даље имају висок потенцијал раста.
