-Здравље је на првом месту. На овај начин помажемо другима којима је крв неопходна, а након сваког давања крви и ја се осећам боље и здравије. Зато позивам и друге колеге железничаре који то могу да се увек одазову оваквим хуманитарним акцијама и добровољно дају крв за оне којиме је она неопходна, – поручио је Жељко Радуловић.
– Међу железничарима и даље постоји хуманитарна традиција добровољног давалаштва крви, али се тај број ове године смањио услед пандемије ковида. Изванредан је осећај када човек зна да ће оваквим својим чином некоме помоћи, можда и спасити живот. А управо железничари који су редовни даваоци крви, чак и по више десетина пута, најбоље могу да мотивишу своје колеге да се укључе у овакве акције. Први пут сам дала крв у акцији организованој у Железничком музеју, у којој је учествовало скоро двеста железничара из целе Србије, – каже Вера Арсенијевић, секретар Железничког удружења добровољних давалаца крви Београд и од недавно пензионисана радница Сектора за вучу возова у „Србија Каргу“.
Железничари су традиционално међу бројнијим добровољним даваоцима крви у Србији. Просечна старост давалаца крви на железници је око 40 година, мада је у последње време приметан пораст и код знатно старије групе људи. Стога је потребно стално апеловати на младе колеге да и они уколико се осећају здраво донирају крв, јер ће на тај начин можда некоме спасити живот, али и допринети своје здрављу. Мушкарци могу донирати крв на свака три, а жене на свака четири месеца.
Институт за трансфузију крви Србије већ више од 30 година на железници организује овај тип хуманитарне акције и то три пута годишње. И ова акција је организована са циљем прикупљања што већег броја крвних јединица и ради обезбеђивања нових залиха, јер како наводе из института, број давалаца као и саме резерве крви су на знатно нижем нивоу у односу на раније године.