-И данас је значај железнице за житеље Орома велики, а био је и биће од пресудног значаја, у толикој мери да само насељавање овог места можемо повезати са развојем железнице на овом простору још од 1889. године. Зато нам је битно, да не допустимо да железничка станица и њена околина пропадну од зуба времена, или да јој намена постане другачија. Наравно како се мења ритам живота, да се и ми мењамо са њим, али никада не смемо заборавити одакле смо пошли. Постигнути циљ је важан, али још важнији је пут који смо прешли, који се веома често одвијао на овим шинама, полазећи са ове станице и враћајући се кући на исту станицу, проживели смо животе. Вредност и визију железнице па и наше железничке станице морамо сачувати и као такву је пренети на генерације које долазе. Увек све урадимо у интересу Месне заједнице Ором, а у овом пројекту су нам партнери били Инфраструктура железнице Србије, Општина Кањижа, Историјски Архив Сенте и многи мештани, – рекао је Михаљ Њилаш, отварајући „мали музеј Орома“ и изразио уверење у наставак сарадње са железницом, са циљем нових успеха.
Крајем 19. века у околини многобројних и раштрканих кањишких салаша у Севернобанатском округу, на око двадесетак километара јужно од Суботице, саграђена је прва железничка станица.
Управо захваљујући томе, већ почетком 20. века око саме станице почело је да се формира, а затим и рађа сеоско насеље данас познатије као Ором. У поређењу са другим оближњим насељима налази се на највишој надморској висини и то од 115 метара, па и сам назив насеља у преводу значи врх брега или највише насеље.
Након што је железничком пругом Суботица – Сента- Бечеј, пројурио први воз, за ово место почела су да се нижу интересовања како локалних тако и околних становника, са жељом да се што више приближе тој знаменитости.
Данашња железничка станица Ором изграђена је давне 1889. године, што њени житељи памте као важан историјски догађај, који је био, а и дан-данас представља прекретницу у економском и друштвеном развоју. Убрзо након тога, насеље Ором постаје битан трговачки центар, а транспорт пољопривредних добара се брже и боље одвијао железницом у правцу ка Бечу и Будимпешти.
Колико је ово насеље заблистало изградњом пруге сведоче и његови мало старији житељи, присећајући се момената када би у реду стајала четири велика шинобуса крцата са путницима. Наравно, са развојем друмског саобраћаја, путнички железнички саобраћај све више замире.
Међутим, откако је 2019. године реконструисана пруга Суботица – Сента, Ором поново бележи пораст у превозу путника железницом. А, захваљујући изградњи брзе пруге Београд – Будимпешта, Ором ће поново постати један од значајнијих пунктова транспортног система у овом делу Србије.