„Велика ми је част да данас у оквиру манифестације „Дани европске баштине“ отворим ову феноменалну изложбу кустоскиње Иване Радојевић Бошковић. Не могу да се отмем утиску да су у то време људи, вођени великим мотивима, успели да технолошки искораче из тадашње балканске перспективе, да изграде железницу, да од Србије направе једну спону са централном и западном Европом“, рекао је министар отварајући изложбу у Железничком музеју.
„Невероватно је колико су проблеми које су тада људи имали слични проблемима које смо ми имали током изградње брзе пруге“, рекао је Момировић и нагласио да је она фантастичанжелезнички производ који данас спаја два највећа града у Републици Србији.
„Велика ми је част што сарађујем са запосленима у железничком сектору који, поред Војске Републике Србије, има највећу традицију у нашој земљи. Управо је то подстрек за нас да додатну енергију уложимо, да се додатно посветимо развоју железнице, јер железница је стуб, не само саобраћаја у нашој земљи већ и економије једне модерне државе“, нагласио је Момировић и додао да се нада да смо у претходним годинама успели да оправдамо поверење предака и стекли достојност тих људи који су животе, крв и сузе дали да би изградили прву пругу између Београда и Ниша, 1884. године.
„Велику енергију уложили смо да бисмо реконтруисали нашу инфраструктуру, набавили нове возове, као што сада дајемо све од себе да обезбедимо енергетску стабилност за нашу електропривреду, за наше грађане да имају током ове зиме топле домове, да наша индустрија има стабилно снабдевање енергентима“, нагласио је Момировић.
Министар је искористио прилику да се захвали свим људима који воде железничка предузећа, као и свим радницима који су део железничког система за све резултате који су постигнути у претхдном периоду. „Надам се да је ово почетак једног великог инвестиционог таласа који се неће зауставити док се не изгради пруга од Новог Сада до Суботице, затим брза пруга од Београда ка Нишу, док се не реконструише пруга између Београда и Бара, док се људи не врате у возове у оном обиму како је то било некада, до пре тридесетак година“, рекао је Момировић.
„Желим да сви људи буду уверени, а пре свега радници на железници, да се нећемо зауставити, да нам је основни циљ да вратимо достојанство железничког радника, да железничар поново буде понос у нашој држави. Изградићемо пруге, обезбедићемо бољи стандард за железничаре, вратићемо људе у возове и за све те резултате неопходна нам је подршка наших грађана“, закључио је министар.
Вршилац дужности генералног директора „Железнице Србије“ ад Горан Аџић поздравио је све присутне и истакао да „Железнице Србије“ ад учествују у манифестацији „Дани европске баштине“ од 2013. године, настојећи да железничко културно наслеђе учине видљивим и доступним већем броју посетилаца и на тај начин допринесу одрживом коришћењу наслеђа из богате железничке историје.
Аџић је истакао да је наша земља у последњих десет година у инфраструктурној ери која наставља да гради и развија железничу мрежу и систем.
„Инфраструктура железнице Србије“ уз свесрдну помоћ Републике Србије и ресорног министарства обавља изузетно значајне послове везане са сам живот свих грађана наше земље. Предузеће „Србија Воз“ са новим возовима своје пословање подигла је на знатан ниво. „Србија Карго“ се у овим тешким временима поставио се као лидер у робом транспорту у Србији, а посебно у превозу енергената у овом времену глобалне кризе. „Железнице Србије“ ад, заједно са својим друштвима, а посебно са Саобраћајним институтом ЦИП, без којег не би било пројеката, и Заводом за здравствену заштиту радника „Железнице Србије“ покушава да на адекватан начин презентује комплетан железнички сектор, како у земљи, тако и у свету“, рекао је Аџић и најавио неке нове изложбено-излагачке пројекте који ће пратити активности железничког сектора у Србији.
Изложба „ Настанак и изградња железнице у Србији до Првог светског рата“ посвећена је историји настанка железнице, њеном развоју од првих планова и идеја до коначне реализације 1884. године, и даље до почетка Првог светског рата“, рекла је ауторка изложбе Ивана Радојевић Бошковић и додала да су приказани догађаји од кључног значаја за развој железнице, техничка достигнућа њених градитеља, фазе изградње, бројни предмети, фотографије железничког особља које је неуморно радило на њеној изградњи и каснијем развоју.“
Изложба ће бити постављена у Галерији Железничког музеја до краја октобра, а улаз у Музеј је бесплатан.