„Шарганска осмица“ је обновљена деоница некадашње пруге која је повезивала Београд са Сарајевом и Дубровником, битне везе Европе са Јадранским морем, коју је 1916. године у току Првог светског рата започела да гради окупациона аустроугарска власт.
Од 1. септембра 2003. године овом деоницом саобраћа музејско-туристички воз „Носталгија“, од станице Мокра Гора до Шарган Витаси, у дужини од 22 километра, пружајући путницима јединствену атракцију.
Данас „Шарганска осмица“ представља и споменик градитељству, јер је њена изградња била велики изазов. Аустроугарски инжењери и градитељи изградили су првих девет километара све до подножја Шаргана, али управо ту настаје проблем када је требало савладати масив. Копајући тунел испод брда Будим десила се велика несрећа, у којој је затрпана цела смена од 200 радника, италијанских и руских заробљеника. Након тог догађаја, радови на прузи су прекинути. Одмах након рата, у пролеће 1919. године, Министарство саобраћаја је донело одлуку да се настави градња железнице Ужице – Вардиште. Међутим, поново наступају проблеми у савладавању Шаргана код израде трасе између мокрогорске котлине и шарганског превоја. Тада је проблем решен чувеном „Шарганском осмицом“.
Челична осмица која се пресеца у једној географској тачки.
Да је пруга грађена праволинијски, успон би био већи од 70 промила, тако да се морало наћи решење како да се савлада висинска разлика. Она је решена серпентинама, лаганим успоном, где је он сведен на 18 промила и кружном петљом у облику броја 8, по чему је Шарганска осмица јединствена у Европи и свету.
Део пруге који прави осмицу дуг је само 2,7 километара, а због стрмог терена на целој траси има чак 22 тунела од којих је најдужи испод Шаргана, дуг скоро 1.700 метара, који носи назив „Александар први“.
Пруга је свечано пуштена у рад 25. јануара 1925. године. Пуних 50 година ова пруга имала је велики војно-стратегијски, економски и политички значај. Тада се у возу „Ћира“, са парном локомотивом и у дрвеним вагонима, на релацији Београд – Сарајево – Дубровник путовало 24 сата. У јулу 1938. године пуштен је у саобраћај први моторни воз који је ову исту релацију прелазио за тада невероватних 16 часова и 30 минута. Због брзине од 60 километара на сат, био је познат као Луди Сарајлија или Спахинац.
Овај воз, заједно са свим пругама уског колосека, укинут је 28. фебруара 1974. године, јер су стручњаци проценили да је неисплатив.
Али, 24 године касније, на иницијативу Мокрогораца, железничара и љубитеља Мокре Горе и уз сагласност и подршку тадашњег ЖТП-а Београд, започета је реконструкција „Шарганске осмице“. Обнову пруге уског колосека иницирао је и покренуо Радован Глибетић, железничар и Мокрогорац, који је своју визију, ентузијазам и енергију преносио на мештане, железничаре, пријатеље и сараднике. Свако од њих уградио је делић себе у обнову ускопружне шарганске лепотице, Радован понајвише. Читав комплекс „Шарганска осмица“ обухватао је обнављање пруге уског колосека, изградњу коначишта, као и техничку инфраструктуру, а вагони и локомотиве довучени су из Железничког музеја у Пожеги.
Обновљеном деоницом Мокра Гора – Шарган Витаси дугом 15 и по километара, „Ћира“ је поново кренуо 1. септембра 2003. године. Воз пролази преко пет мостова, кроз 22 тунела и стаје на четири железничке станице – Мокра Гора, Јатаре, Голубићи и „Шарган Витаси, прелазећи висинску разлику од 300 метара.
На овај начин, испуњено је и пророчанство Митра Тарабића, који је с краја 19. века, у време када Шарганска осмица“ није била ни изграђена, а камоли обновљена, рекао:
„Проћи ће подоста година па ће се људи опет сетити гвозденог пута, те ће испотекаре обновити овај пут. Само њим до Вишеграда неће путовати путници ради потребе и посла, већ људи од забаве, сербез одморишта и уживанције“.
И заиста, септембра 2011. године обновљена је и пруга уског колосека од Мокре Горе до Вишеграда, а након трогодишње паузе музејско-туристички воз поново је на овој релацији кренуо 28. августа 2022. године. Остало је још пар стотина метара да се изгради и пруга уског колосека од Мокре Горе до Кремана. Циљ је да се ова јединствена ускопружна туристичка атракција продужи и до Ужица.
Пре само две и по деценије, Мокра Гора је била место без велике перспективе. Данас, Мокра Гора, са нашом „Шарганском осмицом“ је најбоље туристичко село света, уцртано на свим светским туристичким мапама, које годишње посети око 300 хиљада људи, од чега половина из иностранства.
А, све је почело једном визијом, једном идејом и једном вером у остварење сна.
