Само у протеклих годину дана, између два рођендана, поред осталог, изградили смо прву српску брзу пругу за 200 километара на сат између Београда и Новог Сада.
Завршили смо модернизацију пруге Јајинци – Мала Крсна на међународном железничком коридору 10, изградили и електрифицирали регионалну пругу између Суботице и Хоргоша и обновили железничку инфраструктуру између Ниша и Зајечара. Укупно скоро 300 километара нових и обновљених пруга за годину дана. И уз то још набављена три нова воза за брзу пругу и 200 километара на сат.
Захваљујући председнику Александру Вучићу, подршци Владе Републике Србије и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у протеклој деценији модернизација железнице у Србији постала је приоритет државе и најзначајнији инвестициони пројекат и задатак, вредан више милијарди евра.
„Инфраструктура железнице Србије“, у сарадњи са осталим железничким компанијама у Србији, има велику обавезу и одговорност да изгради нове пруге, промени изглед железнице у нашој земљи, побољша стање инфраструктуре, повећа брзине возова и безбедност саобраћаја и врати поверење јавности у овај саобраћајни систем.
И железница то успешно данас ради. У протеклих десет година, изграђено је и модернизовано преко 900 километара пруга у Србији. Поред осталог, међу њима и шест деоница на Коридору 10 дугих 112 километара, затим 78 километара барске пруге између Ресника и Ваљева, као и регионалне пруге Суботица – Сента, Лапово – Крагујевац, Пожаревац – Мајданпек, Шабац – Лозница – Брасина и многе друге. Уређене мостове, тунеле, путне прелазе и станице тешко је и побројати у протеклој деценији.
Пред нама су нови пројекти, нови изазови и нови циљеви. Чека нас изградња и модернизација још око хиљаду пруга у Србији. Већ сада градимо брзу пругу између Новог Сада и Суботице на међународној прузи до Будимпеште, гради се и између Ниша и Брестовца, на правцу према Прешеву, а на пролеће креће и модернизација пруге између Ниша и Димитровграда. Предстоји и изградња брзе пруге од Београда до Ниша и даље ка југу Србије, као и барске пруге. Одговорни, озбиљни и велики инвестициони пројекти.
А нове пруге значе безбеднији и бржи саобраћај, као и већи и квалитетнији транспорт.
Улога свих железничара у реализацији овог историјског задатка је изузетно значајна. Железничари су протеклих деценија својим одговорним, приврженим и професионалним радом дали свој допринос да овај саобраћајни систем опстане и развија се. Преко десет хиљада железничара у све четири железничке компаније имају знања, посвећености и професионалности да својим квалитетним и ефикасним радом допринесу остварењу свих циљева и задатака.
Ради подсећања, 15. септембра 1884. године кренуо је први редован воз из Београда до Ниша, чиме је успостављен железнички саобраћај на првој прузи изграђеној у нашој земљи. То је тадашњу Краљевину Србију уписало на железничку мапу света. Са својих 243 километра пруге Краљевина Србија је тако ушла у малобројно друштво држава које су крајем деветнаестог века имале изграђену железницу, као најсавременији вид превоза тога доба. Развој и коришћење железнице било је тада од непроцењиве вредности, јер је према ондашњим проценама железнички транспорт био четири пута јефтинији од традиционалних начина превоза. За пет година мрежа пруга српских железница нарасла је на 532 километра.
Деценије постојања, значај, улога и предности железнице обавезују нас да вратимо пруге и возове на место које им и припада, да буду на корист и у интересу грађана, привреде и државе Србије, као део европске мреже развијених саобраћајница.
Срећан Дан железничара и 138. рођендан српских железница.
