Радмила Петковић из Ћуприје, двадесетрогодишња отправница возова у станици Јагодина, у својој је породици, по мајчиној линији, пета генерација железничара. Са поносом, већ две и по године носи црвену капу, свесна велике одговорности и озбиљности овог посла.
– Још у основној школи сам се определила за железницу, ни једног тренутка нисам имала дилему у избору занимања. Када сам конкурисала за средњу школу, моја прва жеља на листи за упис била је отправник возова, каже Радмила.
– Није необично заволети железницу када растете у породици железничара. Имала сам прилике да код мајке одлазим на посао, у школу сам из Ћуприје путовала возом, још од малих ногу сам са родитељима путовала на летовања возом. Одувек сам била фасцинирана елеганцијом железничке униформе, желела сам да је и ја једног дана обучем, присећа се Радмила.
– Мој посао је занимљив, мени лично, није тежак, јер га волим. Допада ми се комбинација рада у канцеларији и на отвореном. Увек је присутна одговорност, тачност и дисциплина. Осим тога, отправници возова морају бити потпуно здрави, са првом здравственом групом. У сваком тренутку имамо увид у саобраћај возова како у станици, тако и ван ње. Безабедност свих учесника у саобраћају у станици је на првом месту, објаснила је Петковићева.
– На послу некада буде и напорно, као на пример, прошлог лета. Том приликом је температура достизала 40 степени, а уређај за регулисање саобраћаја је био у квару. Да не би дошло до застоја саобраћаја окретала сам, помоћу алата, скретнице неколико сати, навела је Радмила и додала да као најлепши дан на послу, до сада, памти када је након завршене ауторизације, први пут, у униформи, самостално ступила у службу.
Она каже да, када би морала поново да бира занимање којим ће се бавити, опет би изабрала исто и да би и другим младим људима препоручила овај посао. Према њеним речима посао је сигуран, омогућава пристојну егзистенцију и позитивно утиче на стварање добрих навика као што су тачнос, уредност и колективна солидарност. Млади отправници имају могућности за стручно усавршавање, путовања и нова познанства. Радмила би волела да, једног дана, када буде имала своју децу, и они пођу њеним путем и на тај начин наставе породичну традицију.
Ова млада девојка успешно усклађује посао са приватним обавезама захваљујући сменама у којима ради. Она своје слободно време организује како би се посветила породици, путвањима и њој драгим људима.
Сузана Петковић, Радмилина мајка, заменик пословође набавно-стоваришне службе „Инфраструктуре железнице Србије“ у Јагодини, већ 26 година ради на железници.
-Као породици, много нам значи што је Радмила наставила породичну традицију. Она је од малих ногу показивала интересовање за рад на железници. Ми смо јој пружили пуну подршку у томе, а када је то потребно, увек смо на располагању да јој дамо користан савет, каже Сузана.
-У мојој породици железница се одувек много волела. С колена на колено преносили смо традицију. Мој прадеда, Радмилин чукундеда, Милун Ђурић, је био чувар пруге, мој деда Ђурић Миодраг радио је као десетар и пословођа пружних радова, а мој отац Стевановић Радован био је прва генерација (1966/1967. год) школованих пословођа пружних радова, мој брат Горан Стевановић је запослен као скретничар у станици Јагодина, навела је Сузана.
-Посао на железници је одговоран, али сигуран посао на који се може ослонити. Као мајка, препоручила бих и другим родитељима да своју децу усмере на рад на железници где има много стручних и занимљивих занимања уз могућност стручног усавршавања. Било би лепо када би на железници било још више младих, прича Сузана.
За Радмилу шеф станице Јагодина Иван Цветковић има само речи хвале:
-Посао отправника возова у нашој станици обавља 15 запослених од којих су девет припаднице лепшег пола. Радмила је најмлађи отправник возова. Савестан је и одговоран радник. Квалитетно обавља све предвиђене задатке, поштује радну дисциплину, нема пропуста у раду што је похвално за тако младу особу. Брзо и лако се уклопила у колектив и увек је спремна за сарадњу са колегама, рекао је Цветковић.
За одвијање железничког саобраћаја потребан је велики број стручних занимања. Већина запослених на овим радним местима свој посао обављају далеко од очију јавности. Излазак отправника на перон, његову црвену капу, лопарић у руци и звук пиштаљке, јединствен је призор који се може видети само на железничким станицама.
Посао отправника возова на мрежи пруга „Инфраструктуре железнице Србије“ обавља 1124 запослених, од којих је 26 процената жена (292).