А како су се преплитали историја једног града и железнице, на најлепши начин илуструју занимљиве приче из историје железнице у Кикинди. Кикинђанин Иван Симић успео је да те приче преточи у вредну публикацију, под насловом “Историја железнице у Кикинди 1857-2021.”
“Возови доносе невероватан напредак Кикинди. Гради се први парни млин, почиње развој цигларске индустрије, гради се први хотел, електрична централа, почиње штампање књига и новина. Организован је чак и јавни превоз путника од хотела до железничке станице. Управо захваљујући тадашњем развоју, Кикинда је 1893. године добила статус града.” каже Иван Симић, аутор публикације “Историја железнице у Кикинди 1857-2021.”
У препознатљивом стилу угарских железница, Железничка станица у Кикинди грађена је у периоду од 1854. до 1857. године, по пројекту и под надзором инжењера Франца Долетска. Многи чувени возови, занимљивији путници, племићка имена, књижевници, политичари прошли су кроз Велику Кикинду.
“Вероватно најпознатији је “Оријент Експрес”, који је саобраћао од 1883. године. Опет 15. новембра, али 1895. године, тај воз од Париза до Истанбула продужава до Констанце. Такође 1895. године, на линији Лондон – Остенд – Брисел – Беч – Будимпешта – Сегедин – Велика Кикинда – Темишвар – Букурешт – Констанца – Истанбул почиње да саобраћа Остенд Експрес. Растојање од 2.659 км прелазио је за 50 сати. Кикинда је била на траси и других важних возова – Балкан експрес, Симплон експрес, Келети Експрес.”
О тој занимљивој и узбудљивој историји железнице у Кикинди сведочи и музејска локомотива, који се налази на платоу испред главног улаза у кикиндску Железничку станицу. Направљена је 1916. године у Будимпешти и део је серије локомотива названих “краљице војвођанских пруга”. Као експонат, постављена је 1983. године, поводом обележавања 100-годишњице пруге Кикинда – Зрењанин, а реконструисана је 2007. године. Одржавање локомотиве поверено је члановима Друштва пријатеља железнице, које је у Кикинди основано 2001. године.
След историјских догађаја мењао је границе, колосеке, трасе, крајња одредишта. Кикинда, нажалост, већ дуго није европска железничка раскрсница, нити је на мапи важних саобраћајница. Али, са таквом историјом, заслужује и – будућност. И, надају се Кикинђани, неке нове, модерне возове.
У међувремену, ваља се присетити сад већ романтичарских прича о монденским возовима који су стизали у Кикинду. На то, али и на много важних историјских чињеница упућује нас публикација “Историја железнице у Кикинди 1857-2021.” Уз подршку града Кикинде, публикацију је објавио Банатски културни центар, издавачка кућа из Новог Милошева. Поштујући симболику, то занимљиво документаристичко штиво биће представљено публици у Кикинди у понедељак, 15. новембра 2021. године. Промоција ће бити организована у сали кикиндског Културног центра, а почетак дружења заказан је за 18 сати.
О аутору
Иван Симић (1954) провео је читав радни век на железници. Након основне и средње Техничке школе у Кикинди, у Београду је завшио Вишу железничку школу. На пословима стручног сарадника и референта радио је у Београду и Кикинди.
Председник је “Друштва пријатеља Железнице” Кикинда и потпредседник “Војвођанског друштва железнице”. Активно сарађује са сродним друштвима из Румуније и Мађарске, пре свега на проучавању историје и напретка развоја железнице у окружењу.
Објављивао је текстове у новинама, часописима, као и у зборнику издатом поводом 150 година пруге Сегедин- Велика Кикинда – Темишвар.
Текст и фотографије: Тања Поповић