Тема којом се Маја Ђуричић бавила у свом раду односи се пре свега на будистичку филозофију „Девет нивоа свести“, за чије је приказивање велику инспирацију пронашла у покретним степеницама, које са првог спрата путнике директно спроводе до перона стајалишта “Вуков споменик”. Управо ту их дочекује Маја у свом костиму и уметничком амбијенту, а затим све присутне упознаје са даљим током радње настављајући извођење завршног чина своје представе. Уметничка представа изведена је на платну, а испраћена је живописном игром уз амбијенталну музичку композицију.
Оно што је занимљиво поменути је чињеница да је цео перон био попуњен великим бројем путника, а то је Маји Ђуричић како је објаснила био и један од главних циљева- да се привуче пажња већег броја пролазника на станици. Тако је остварен пун ефекат већ поменуте будистичке филозофије и на тај начин „освежен“ сам амбијент, што је овај догађај учинило још занимљивијим.
Идеју за јавним извођењем докторског рада баш у овој железничкој станици Маја је имала већ годинама уназад. Главни разлог том начину размишљања придаје изузетном архитектонском простору станице “Вуков споменик”, за који истиче да је пре свега занимљив и да у том свом целокупном опису одговара самом извођењу представе.
-Тема којом сам се бавила у раду јесте „Девет нивоа свести“ и то је будистичка филозофија коју сам видела у овом простору станице Вуковог споменика, због чега сам дошла на идеју са извођењем представе уз подршку породице и сестре Соње, која ми је и помогла у перформансу. Циљ ми је био да направим један амбијент који би био другачији и самим људима који овај простор користе, па мало све то да освежим и да га привремено претворим у галеријско-изложбени перформативни простор. У суштини идеја је била да станица ради, да би људи који овде иначе пролазе могли да осете мало другачији доживљај и да им то све буде инспиративно – казала је Маја Ђуричић по завршетку одбране свог докторског дела под називом „Боје дијалога“.