Премијерка је најпре са министром грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томиславом Момировићем и заменицом главног директора за Сектор мобилности и саобраћај у Европској комисији Мајом Бакран Марчић у железничкој станици Београд Центар дочекала и обишла међународни воз „Connecting Europe Express“. Реч је о возу који је покренула Европска Унија поводом Европске године железнице, а који ће за 36 дана путовања проћи кроз 26 европских држава, укључујући и Србију. Доласком овог воза у Београд званично је и започео Железнички самит Западног Балкана, који је након Прокопа настављен у београдском хотелу Хајат.
Премијерка је пожелела добродошлицу партнерима из Европске комисије, Транспортне заједнице, Европске инвестиционе банке, ЕВропске банке за обнову и развој и другима из Европске Уније, који помажу Србији, како је рекла, на том изазовном и амбициозном путу да потпуно реконструишемо и унапредимо наше железнице.
-Да српске железнице поставимо као примарни вид транспорта, како путничког, тако и теретног, – нагласила је премијерка.
Она је подсетила да је 2021. Година железнице у Европској Унији, као и да је година железнице у Србији, али и година Зелене агенде.
-Ова два циља иду руку под руку, а железнички саобраћај је поред водног најзеленији вид транспорта, – нагласила је Брнабићева.
Говорећи о најављеним железничким пројектима вредним преко шест милијарди евра, премијерка је рекла да се тренутно ради на потребној документацији и студијама, уз подршку Европске Уније и европских финансијских институција. Она је захвалила Европској Унији на томе што је Србија преко Транспортне заједнице постала део Трансевропске железничке мреже и пре формалног чланства у ЕУ.
-Србија јесте део Европе, а читав наш регион део велике европске породице, – поручила је премијерка.
Истакла је да је свакако најважнији железнички пројекат брза пруга од Београда до Новог Сада, у који се улаже преко две милијарде евра.
-У железнички коридор 10 биће уложено више од две милијарде евра, уз подршку Европске Уније, Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој и других европских партнера и то без дела од Ниша до границе са Северном Македонијом. Крећемо у изградњу пруга, уз велику подршку и бесповратна средства ЕУ, кроз Инвестициони фонд Западног Балкана, од чак мислим 700 милиона евра у железнички коридор од Београда до Ниша. Тренутно активно радимо на пројектној документацији. Ниш постаје велико железничко чвориште. Све ће то променити начин на који живимо и биће могуће као у напреднијим земљама ЕУ, да живите у једном, а радите у другом граду, – рекла је Брнабићева.
Обраћајући се касније, на отварању Железничког самита у хотелу „Хајат“, Брнабић је навела да је Србија „на путу“ да до краја године заврши брзу пругу од Београда до Новог Сада и да се започну радови на делу од Новог Сада до Мађарске. Она је указала и да су у фази припреме или планиране реализације и пруге од Ниша до Димитровграда и од Суботице до Сегедина, где ће радови ускоро започети. Такође, међу планираним железничким пројектима су и пруга Панчево-Вршац – граница са Румунијом, као и Ваљево – Врбница, на граници са Црном Гором.
Брнабићева је истакла да је остварен велики напредак у Србији по питању усклађивању закона са законима ЕУ у железничком сектору, пошто је Србија 2016. либерализовала желеничко тржиште и тада је започео пословање први приватни карго превозни, по чему је наша земља била прва која је отворила пругу за приватне карго оператере. Такође, нагласила је да је за Зелену агенду веома важан сектор транспорта и да једино воз може да замени велики број камиона, као и да је јака железница увек била симбол приведног развоја земље.
“Надам се да ћемо наредни самит одржати у Новом Саду и да ћемо отићи тамо из Београда брзом пругом за само пола сата”, додала је премијерка.
Железнички самит: Будућност је на шинама
Железнички самит Западног Балкана организовали су Транспортна заједница, Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој, а домаћин скупа било је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Овај скуп у Београду окупио је министре, представнике Европске Комисије, железничких инфраструктурних и транспортних компанија и професионалце из области железничког саобраћаја, који су разговарали на тему унапређења регионалне и европске саобраћајне политике и доприноса изградњи дигитализованих и одрживих система железничког саобраћаја у региону.
Мото Железничког самита био је „Будућност је на шинама“.
У оквиру Железничког самита, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић потписао је заједно са министрима саобраћаја Страна Југоисточне Европе при Транспортној заједници документ „Посвећеност железници страна Југоисточне Европе“ којим се још једном потврђује посвећеност модернизацији железнице и тежња за спровођењем активности као што су дигитализација железничких система, развој интелигентних транспортних система, унапређење безбедности железничког саобраћаја, изградња мултимодалних терминала, отварање железничког тржишта и олакшавање транспорта на граничним прелазима или заједничким тачкама преласка.
Потписана „Посвећеност железници“
,,Ова година је проглашена европском годином железнице и баш као да смо то знали, ове године завршавамо најреволуционарнији железнички пројекат у српској историји. За нас неће само ова година бити година железница, већ и свака наредна. Повезивање железница у Европи и стварање јединственог железничког простора је веома захтеван, али истовремено и веома значајан задатак свих нас. Управо је овај самит показатељ да постоји жеља и спремност за повезивањем, али и велики потенцијал у ширењу и јачању даље сарадње“, рекао је министар Момировић.
Он је истакао да се железница, с обзиром на све њене предности које има у односу на друге видове транспорта, намеће као решење за многа критична питања у области транспорта као што су одржива мобилност, климатска неутралност, енергетска ефикасност и безбедност. Додао је да је жеља министарства и Владе Републике Србије да железница буде конкурентнија и ефикаснија и да сви заједно наставимо са усклађивањем и интегрисањем железница Западног Балкана у железнички систем Европске уније.
Министар Момировић је нагласио да регион Западног Балкана може да напредује само заједно и уз подршку европских партнера. Он је навео да се цео регион сагласио за Отворени Балкан, али да на том путу има још проблема због дугих процедура на границама, и изразио уверење да они могу бити превазиђени уз подршку Европске Уније.
ЕУ спремна да подржи земље Западног Балкана
Комесар Европске уније за суседску политику и проширење Оливер Вархељи рекао је да је Европска унија спремна да подржи земље Западног Балкана у модернизацији железничког саобраћаја који је, како је истакао, важан за повезивање региона, али и региона са ЕУ.
У видео-поруци на отварању самита у Београду, Вархељи је истакао да је кључни програм за инфраструктурни развој региона “Економски инвестициони план за Западни Балкан” од 30 милијарди евра, а који је Европска комисија одобрила региону. Истакао је да је то трећина БДП-а целог региона.
Вархељи је рекао да ће милијарду и по евра бити уложено у развој брзе пруге на Коридору 10 који ће Србију повезати са Бугарском и Грчком, као и у развој Коридора 4, који ће Београд брже повезати са луком Бар у Црној Гори и Подгорицом.
“Пруга ће бити у потпуности реконструисана од границе са Србијом до мора, тиме ће бити бржа и боља повезаност Србије и Црне Горе, а тих земаља даље са целим светом”, рекао је Вархељи.
Комесар је истакао да је данашњи самит од велике важности за железничко повезивање региона, а самим тим региона и ЕУ. Нагласио је да је циљ ЕУ да се убрза развој одрживе саобраћајне повезаности региона и додао да железница представља основни елемент економског развоја и интеграције тржишта региона са европским.
“Комисија ће наставити да подржава земље Западног Балкана у развој и модернизацију железничког сектора. Развој одрживе транспортне инфраструктуре и развој железнице чини окосницу плана економског развоја”, рекао је Вархељи.
Допринос железнице економском напретку региона
Сигуран сам да ће први Железнички самит Западног Балкана одиграти улогу покретача и утицати на позитивне промене у области инвестиција у железнички саобраћај и реформу политика везаних за железницу. То ће учинити да железнички саобраћај поново постане атрактиван за грађане и пословне људе у региону“, изјавио је директор Сталног секретаријата Транспортне Заједнице Матеј Закоњшек.
Он је истакао да се то може постићи истовременим радом на два колосека – кроз усвајање стандарда и изградњу и побољшање постојеће инфраструктуре, а изразио је задовољство што је самит окупио и креаторе политика и представнике финансијских институција који заједно могу да доведу до позитивних промена.
„Имајући у виду да железнички саобраћај има најмање штетан утицај на животну средину, он је одговоран за изузетно мали постотак емисија гасова са ефектом стаклене баште и има велики потенцијал да допринесе економском напретку целог региона“, казао је Закоњшек.