Радници „Инфраструктуре железница Србије“ комплетно су уредили унутрашњост 20 тунела, тако што су постављене дренажне бушотине које су омогућиле одвођење воде, а на зидовима тунела посебном методом постављен је нови слој бетона. Специфичност на обнови тунела произилази из чињенице да су се радови изводили на јединој ускоколосечној прузи у Србији, те зато није могло да се ради на начин како се то сада изводи на пругама нормалног колосека.
Превоз радника и опреме и материјала обављан је уз помоћ мале дрезине , старе више од пола века, која је била посебно прилагођена за ову намену. Дрезина је у својом саставу вукла и и компресор, електро моторе који су мешали бетон као и спиралу која је омогућавала избацивање бетона по зидовима тунела.
Због обимности посла радови су извођени у четири фазе. У првој фази реконструисан је најпознатији и најдужи шаргански тунел „Александар“, дуг око 1.667 метара. У другој фази рађени су тунели број 41, 44, 50 и 51, док су у трећој фази обновљени тунели број 40,42,43, 45, 46. 47, 48 и 49. У четвртој фази завршено је преосталих седам тунела, од тунела број 33 до тунела 39.
На улазе у сваки од тунела постављени су једнообразни бројеви који означавају назив тунела, а обновљен је и натпис „Александар“ на најдужем тунелу.
Изведеним радовима на тунелима обезбеђена је њихова статичка стабилизација у наредне три деценије.
Тунели су током протеклих деценија били знатно оштећени. Грађени двадесетих година прошлог века нису били од армираног бетона, тако да су током година настала оштећења у унутрашњости тунела. Додатно су стручњаци утврдили и оштећења настала као последицу дејства парне вуче на унутрашњост тунела, а посебан проблем стварале су и велике количине воде на овом подручју.
„Шарганска осмица“ је била на траси ускоколосечне пруге која је пуштена у саобраћај 1925. године и повезивала Београд, Сарајево и Дубровник. Укидањем пруге уског колосека 1974. године престао је и железнички саобраћај на Шарганској осмици.
Четврт века након тога, „Шарганска осмица“ је обновљена као музејско-туристичка пруга и данас представља најатрактивнију туристичко – музејску железницу у Европи. Која годишње привлачи десетине хиљада домаћих и страних туриста.
„Шарганска осмица“ се сматра јединственим градитељским ремек делом у свету међу пругама уског колосека. У облику броја 8, ширине 760 милиметара, пролази најлепшим планинским пределима Мокре Горе са 5 мостова и 22 тунела. На укупној дужини пруге од петнаест и по километара, на релацији Мокра Гора – Шарган Витаси, прелази се висинска разлика од 300 метара.