Отварајући ову он лајн конференцију, министар Момировић указао је да су изградња пруга, путева и аеродрома снажан замајац у инфраструктурном развоју наше земље и да је Србија од 2014. године, откада је Александар Вучић преузео одговорност за управљање државом, дефинисала јачање своје инфраструктуре, не само као примарни политички, већ и историјски циљ. Све то је кључни приориотет Владе и председника Републике Србије, који директно утиче на стопу привредног раста наше земље као и на животе свих њених грађана.
Момировић је поручио да је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре стуб реализације постављених циљева, а колико је изградња инфраструктуре важна за Владу и њега говори инвестициони програм “Србија 2025” којим су предвиђена улагања од 24 милијарде евра.
У претходном периоду дефинисани су пројекти који су најзначајнији за путну, железничку и водну инфраструктуру, који ће Србију убрзано у инфраструктурном смислу повезати са регионом, а тиме створити базу за убрзани економски развој и јачање.
Говорећи о железничкој инфраструктури, Момировић је истакао реализацију неколико важних пројеката који су од значаја за регионално повезивање, као и за европску железничку транспортну мрежу, означивши као далеко најважнији пројекат изградњу пруге за велике брзине и реконструкцију железничког Коридора 10 у чијој ће изградњи учествовати партнери наше земље из Кине и Руске Федерације на северном краку као и из Европске Уније на јужном краку. Према његовим очекивањима брза пруга од Београда до Новог Сада требало би да буде изграђена до краја 2021. године.
ПАНЕЛ 2: ЕКОНОМСКА ВРЕДНОСТ И ОДРЖИВИ ТРАНСПОРТ
На овоме панелу говорило се о локалним путевима и локалним заједницама, одржавању и изградњи одрживих путева, као и улагању у одрживе системе транспорта.
Панелисти су били модератор Слободан Аћимовић, професор Економског факултета, Славољуб Тубић, помоћник директора ЈП “Путеви Србије”, Драган Симовић, директор М&М Militzer & Munch RS, затим Игор Митровић, извршни директор, CEO – MIND Real Estate и Ненад Станисављевић, пи-ар менаџер “Инфраструктуре железнице Србије”.
Славољуб Тубић, помоћник директора ЈП “Путеви Србије”, рекао је да то јавно предузеће води бригу о локалним путевима који повезују села или насеља са центром општине. Додао је да 60 одсто укупне путне мреже Србије чине управо локални и путеви који би могли да унапреде локални и регионални развој.
Драган Симовић, директор, М&М Militzer & Munch RS д.о.о. указивао је на проблеме и недовљно добро стање на путевима, а као пример навео је једно село с југа Србије, из околине Лесковца, које нема асфалтиран пут, а има више око 75 породичних фирми, због којих кроз тај крај прође дневно на десетине шлепера, а проблем је у томе што управо такав пут може изазвати лакшу или тежу саобраћајну несрећу.
Ненад Станисављевић, пи-ар менаџер “Инфраструктуре железнице Србије” нагласио је да се ради на свеобухватној модернизацији железничке инфраструктуре, а да је тренутно најзначајнији пројекат изградња пруге за велике брзине од Београда до Новог Сада, и најавио у септембру наставак радова од Новог Сада до Суботице за возове брзине до 200 км/сат. Станисављевић је додао да модернизација пруга, осим што се повећава брзина, ефикасност и безбедност железничког саобраћаја, унапређује стандард грађана, повећава број радних места дуж тих пруга и доприноси развоју читаве Србије.
– Прво што страни инвеститори питају када дођу у Србију јесте да ли у близини постоји пруга, да ли постоји модерна и савремена железница, управо зато јер железница показује снагу једне државе. Пракса је кроз све ове деценије и векове показала, када је год Србија била јака и када је напредовала, исто тако се развијала и железница, и када год се развијала и градила железница, паралелно са њом је напредовала и Србија – поручио је Станисављевић.
Он наводи да је након периода где је железнички саобраћај у Србији практично био потпуно пред гашењем, када је просечна брзина возова износила око 40 км на сат, у протеклих седам до осам година уз пуну подршку и помоћ државе, свеобухватним процесом модернизације железничке инфраструктуре и железничког саобраћаја у Србији обновљено скоро 600 км пруга.
Што се тиче радова и пројеката, Станисављевић наводи да је тренутно у току реконструкција око 300 километара пруга, а да ће још око хиљаду километара пруга у наредних неколико година бити завршено, укључујући и коридор за велике брзине од Београда преко Ниша па до границе са Северном Македонијом.
– Када је реч о регионалном и локалном саобраћају, о чему су претходни саговорници говорили, морам рећи да је концепцијом развоја железничке инфраструктуре и мреже железничких пруга у Србији предвиђено да приоритет имају магистрални правци, пре свега Коридор 10, али и да се реконструишу притоке железничких коридора и обнављају регионалне и локалне пруге. Не само зато што је њихов значај изузетно велики, већ зато што је током извођења радова на магистралним пругама неопходно да се транспорт робе и путника организује алтернативним правцима. Сигурни смо да ће у наредних неколико година слика српских пруга у потпуности променити када је реч о магистралним правцима и регионалним пругама, јер је реч о једном од највећих инфраструктурних и инвестиоционих пројеката, не само у Србији, већ и у овом делу Европе – поручио је Станисављевић, и подсетио да је на неким локалним и регионалним пругама због лошег стања инфраструктуре железнички саобраћај био обустављен, али и да се оне сада обнављају.
-Рок трајања пруге је 25 година, након чега треба да се модернизује, реконструише или замени. А ми имамо пруге које читав век нису реконструисане. Тешко је за неколико година надокнадити толико заостајање, – рекао је Станисављевић, и оценио да је потребно четири до пет година да се подигне железница на ниво који је потребан привреди и грађанима.
Говорећи о железници као одрживом транспортном систему, али и имајући у виду колико је она била деценијама запостављена у Србији, он је истакао да је пруга од Ниша до Димитровграда једина деоница на читавом Коридору 10 која до сада није била
електрифицирана и да би радови на њеној електрификацији до краја ове године требало да започну.
-Модернизацијом железнице овај саобраћајни систем се у нашој земљи развија као одржив транспорт са свим компаративним еколошким предностима, чиме Србија потврђује свој европски пут. Са становишта емисије штетних гасова, буке, простора који заузима и других параметара, железница је свакако еколошки најприхватљивији транспортни саобраћајни систем, што су препознали Европска Унија и Европска комисија кроз свој Зелени договор, а што ће бити потврђено и током 2021. Европске године железнице Самим тим ће и опредељење државе и српске Владе да модернизују и инвестирају у железницу, допринети да се још једним кораком брже и више приближимо стандардима Европске Уније.
Игор Митровић, извршни директор, CEO – MIND Real Estate нагласио је да је његова компанија специфична по томе што се у раду везује за највећа светска имена кад је реч о модерном железничком саобраћају. Он је додао и да је железнички саобраћај важан кад је реч о одрживости, а посебно емисији штетних гасова, јер како наводи на желеницу отпада само два одсто.
У оквиру конференције одржана су још два панела, и то „Економска вредност – саобраћајна и транспортна мрежа“ и „Друштвена вредност инфраструктура јавних улагања“.
