Полагањем венаца крај железничког моста у Грделичкој клисури, обележено 22 године од НАТО бомбардовања међународног путничког воза

Поред „Инфраструктуре железнице Србије“, венце су положили и градоначелник Лесковца Горан Цветановић, као и делегације Јабланичког округа, железничких компанија и синдиката, представници Војске Србије и многи други.

Ове године због пандемије корона вируса није организован комеморативни скуп крај Грделичког моста, али су многобројне делегације положиле венце крај спомен обележја у знак сећања на жртве овог трагичног догађаја.

Тог 12. априла 1999. године, на други дан православног Васкрса, приликом преласка преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури, НАТО је ракетирао међународни експресни путнички воз број 393, који је саобраћао на релацији Београд – Ниш – Скопље. Од четири пројектила, воз препун путника погођен је са два пројектила, док су преостала два погодила друмски мост. У том бруталном нападу на цивиле погинуло је 15, а повређено 44 путникa, а међу настрадилима је било и деце. У бомбардовању воза у Грделици смртно су страдали и радници ЖТП „Београд“- кондуктер на радном задатку Зоран Јовановић, док је као путник у возу погинуо кондуктер Петар Младеновић.

Током НАТО агресије на Србију и територију тадашње СР Југославије од првог удара 24. марта 1999. године у наредних 78 дана српске железнице су нападнуте 210 пута на чак 160 локација, а током свакодневног бомбардовања било је оштећено или уништено 310 објеката и постројења железница Србије.

НАТО снаге су гађале 32 железничка моста, од којих је 18 било срушено или у тој мери оштећено, да су били неупотребљиви за саобраћај. Осим мостова на мети су се нашле и пруге које су биле уништене на чак 54 места, страдало је и десет надвожњака, четири тунела, 55 станичних зграда и објеката.

Контактна мрежа је уништена на 38 места, а телефонско-телеграфски уређаји на 30 места, док су сигнално-сигурносни уређаји у целости онеспособљени на 14 локација. Поред ових разарања НАТО авијација је уништила 65 возних средстава, као и 65 различитих других разарања.

По окончању НАТО агресије Комисија за процену ратне штете тадашњег ЖТП „Београд“ утврдила је да је укупна ратна штета коју су српске железнице претрпеле достигла 1,7 милијарди тадашњих немачких марака, од чега је директна штета износила 448,5 милиона немачких марака.

Нажалост у нападима на железничку мрежу и објекте погинуло је укупно 11 радника тадашњег ЖТП „Београд“. Први је смртно страдао Видоје Томић, који је као чувар пруге у Штрпцима херојски покушао да одбрани барску пругу од минирања, које су извели припадници тадашњег СФОРА, стационираног на простору БиХ.

Железнички радници су током агресије показали велику пожртвованост и патриотизам, а бранећи отаџбину од неупоредиво снажнијег непријатеља животе су дали Драган Миленковић, електромеханичар у Секцији за одржавање возних средстава Косово Поље, Драган Станковић, радник Неге кола Косово Поље, Владица Јеремић, електромеханичар у Секцији за одржавање возних средстава Косово Поље, затим Велимир Ћировић, пословођа деонице Контакна мрежа Лапово, Бојан Балтић, пружни радник у Рашки, Драган Недељковић, конобар „Желтуриста“ у Нишу, као и Милосав Јошовић, маневриста у станици Краљево и Зоран Дилпарић, телеграфиста у Краљеву.

Да се не заборави.

Објављено у Вести