Приликом аутоматизације ова два путна прелаза примењено је јединствено техничко решење, које је обезбедило њихову међусобну зависност.
Техничким решењем дефинисано је да оба путна прелаза морају бити опремљени аутоматским електронским уређајем истог типа.
То је постигнуто тако што су оба путна прелаза опремљена аутоматским електронским уређајима типа ELC компаније Signalling & Control из Београда са два полубраника, која затварају обе коловозне траке са обе стране друмске саобраћајнице, као и два светлосна путопрелазна сигнала са јакозвучним звонима, са обе стране прелаза на друмској саобраћајници. Са пружне стране зона оба укрштаја је заштићена контролним сигналима.
С обзиром да је пре аутоматизације, механичким уређајем са браницима на путном прелазу „Стражара 104“ обезбеђиван и суседни путни прелаз у Копарској улици, који је удаљен свега око шесто метара и да се оба налазе у градској средини, било је неопходно пронаћи техничко решење, које ће обезбедити њихову међусобну зависност.
Овакво техничко решење за подизање нивоа осигурања на два суседна путна прелаза и то на малој удаљености карактеристично је за градске средине, а у Србији је примењено први пут давне 1985. године, на територији општине Зрењанин.
Оваква решења примењују се у земљама са развијеном саобраћајном инфраструктуром, попут Немачке.
У Суботици су најпре били завршени радови на аутоматизацији путног прелаза „Стражара 104“, које је финансирала „Инфраструктура железнице Србије“, у сарадњи са Градом Суботицом и „Јавним предузећем за управљање путевима, урбанистичко планирање и становање“ Суботица. До краја 2020. године завршени су и радови на путном прелазу у Копарској улици, за које је средства обезбедила „Инфраструктура железнице Србије“.
Током јануара 2021. године обављено је функционално испитивање оба путна прелаза и њихово пуштање у саобраћај.
