PUTNI PRELAZI NA TERITORIJI „INFRASTRUKTURE ŽELEZNICE SRBIJE“

Obezbeđenost putnih prelaza na srpskim prugama

Na području „Infrastrukture železnice Srbije“ nalazi se ukupno 2.138 putnih prelaza i svi su na odgovarajući način obezbeđeni. Iako je duboko u svesti ljudi shvatanje da je obezbeđen samo onaj putni prelaz koji ima rampu – nije tako.
Nema neobezbeđenih putnih prelaza, i svi putni prelazi na teritoriji „Infrastrukture železnice Srbije“ obezbeđeni su na odgovarajući način.
Od ukupno 2.138 putnih prelaza, 502 putna prelaza obezbeđeni su signalno-sigurnosnom opremom, kao što su automatski branici, polubranici, svetlosnom i zvučna saobraćajna signalizacija.
Od 502 putna prelaza, svetlosnom saobraćajnom signalizacijom obezbeđeno ih je 25, automatskim polubranicima sa svetlosnom signalizacijom obezbeđeno ih je 281, a mehaničkim branicima kojima rukuje železničar na licu mesta osigurano je 196 putnih prelaza.
Preostalih 1.636 putnih prelaza obezbeđeni su znacima drumske signalizacije (Andrejin krst, znak Stop).
Ukoliko nema ni jednog od navedenih načina osiguranja, onda se i ne radi o regularnom, već o “divljem“, nepropisnom i neregularnom putnom prelazu.
Na koji će način pojedini putni prelaz biti osiguran zavisi od preglednosti pruge i puta na mestu ukrštanja (trougao preglednosti), namene pruge, vrste puta, gustine saobraćaja, najveće dopuštene brzine, dužine putnog prelaza i slobodnog prostora iznad putnog prelaza.
Na način osiguranja putnih prelaza uticaj ima i lokalna samouprava, koja takođe učestvuje u finansiranju i održavanju prelaza.
Sagledavajući sve ekonomske i tehnološke aspekte, ne postoji realno opravdanje da svi putni prelazi budu osigurani automatskim uređajima. Takva praksa nije zabeležena ni u mnogo bogatijim i savremenijim železnicama, a ni u daleko razvijenijim državama u kojima se mnogo više ulaže i u železnicu i železnički saobraćaj.

Za novu rampu – između 100 i 200 hiljada evra

Izgradnja signalnog uređaja na putnom prelazu u blizini posednutog železničkog službenog mesta (gde uređajem rukuje železnički radnik iz stanice) iznosi oko 120.000 evra, a izgradnja novog uređaja na putnom prelazu na otvorenoj pruzi zavisi od nivoa tehničke opremljenosti pruge i iznosi od oko 150.000 pa i do 200.000 evra. Cena opremanja elektronskog putnog prelaza zavisi od složenosti saobraćajne situacije, a obuhvata projektovanje, građevinske radove, nabavku savremene opreme i njeno postavljanje.
Imajući u vidu sve ekonomske i tehnološke aspekte opremanja i održavanja signalno-sigurnosnih sistema, realno je da se u svetu, pa ni kod nas, ne obezbeđuju svi putni prelazi automatskim uređajima, već oni za koje postoji opravdanost.
Pored toga, ni frekvencija drumskog, odnosno železničkog saobraćaja najčešće nije u korelaciji sa brojem i težinom saobraćajnih nesreća na putnim prelazima.
Naprotiv, zabrinjava činjenica da je broj saobraćajnih nesreća u porastu upravo na potpuno osiguranim i na najsavremenije opremljenim prelazima, što ukazuje na neodgovorno ponašanje vozača drumskih vozila i pešaka, koji su u gotovo 100 odsto slučajeva uzročnici nesreća na putnim prelazima.

Ponašanje vozača drumskih vozila na putnim prelazima

Bezbednost saobraćaja na putnim prelazima, dakle, u najvećem broju slučajeva nije samo železničko tehničko pitanje, već najčešće pitanje samodiscipline i saobraćajne kulture vozača i pešaka kao učesnika u drumskom i pešačkom saobraćaju.
Poštovanje zakonskih propisa garantuje očuvanje bezbednosti, ali se, nažalost, učesnici u drumskom saobraćaju, često upuštaju u opasne i rizične radnje i ne vode računa o putnim signalima.
Železnički saobraćaj uvek ima prednost u odnosu na drumski saobraćaj na putnim prelazima, bez obzira na rang puta, što je propisano Zakonom o železnici i Zakonom o putevima.
Vozači drumskih vozila ili uopšte ne gledaju i ne osmatraju prugu prilikom prelaska preko nje, preduzimaju se rizična i opasn kretanja mimoilazeći putoprelazne polubranike, ne poštuju u dovoljnoj meri meri svetlosnu signalizaciju, te prelaze preko pruge pruge iako je uređaj za obezbeđenje saobraćaja već spušten. Neretko se događa da se putnički automobili zaglavljuju u kolosekoloseku ili slete s kolovoza u zonu pruge. Česti su i slučajevi bahatosti i samouverenosti vozača drumskih vozila koji se upuštaupuštajuju u kritične i opasne radnje.
Godišnje na putnim prelazima u Srbiji svojom nepažljivom, neopreznom i neodgovornom vožnjom vozači drumskih vozila oštete preko dve hiljade branika i polubranika „Infrastrukture železnice Srbije“. Osim što se na taj način „Infrastrukturi železnice Srbije“ nanosi velika materijalna šteta, time se i direktno ugrožava bezbednost železničkog saobraćaja.

Dodatne opasnosti

Vozači drumskih vozila često zaboravljaju ili ne znaju da je zaustavni put železničke kompozicije između 700 i 1.000 metara i da ma kako voz izgledao udaljeno, ni jedna trenutna reakcija nije moguća.
Pored toga, zahvaljujući modernizaciji železničke infrastrukture širom Srbije samo u prošloj godini brzina vozova na 215 kilometara povećana je sa prosečnih 30-50 km/sat, na 100 do 120 km/sat. Istovremeno, „Infrastruktura železnice Srbije“ je sopstvenim angažovanjem dužinu laganih vožnji smanjila u proteklih šest meseci na prugama u Srbiji sa 300 na 140 kilometara, što znači da je brzina vozova na 160 kilometara pruge povećana sa 10-30 km/sat, na projektovane brzine. Povećanje brzine vozova na skoro 400 kilometara pruga u Srbiji svakako je činjenica koju vozači drumskih vozila retko uzimaju u obzir prilikom prelaska preko putnih prelaza.

Zbog krađa kvarovi putnih prelaza

Moramo da napomenemo i da je, primera radi, na teritoriji čitave Srbije, zbog krađe delova železničke infrastrukture redovno prosečno dnevno pokvareno oko dvadesetak putnih prelaza.

Procedure kada je putni prelaz u kvaru

Što se tiče bezbednosti saobraćaja na putnim prelazima koji zbog kvarova ili krađa ne rade, propisane su procedure koje železničko osoblje striktno poštuje, uz pojačan oprez i odgovarajuću signalizaciju.
To znači da se železnička kompozicija na ovim mestima, prema utvrđenim procedurama, zaustavlja pre putnog prelaza, zatim zvučnim signalom upozorava na nailazak voza i tek kada se mašinovođe uvere da na pruzi nema drumskih vozila, prelaze preko putnog prelaza najmanjom mogućom brzinom.
Tek kada voz prođe preko putnog prelaza, nastavlja vožnju punom brzinom.
Na taj način železnički saobraćaj se redovno i bezbedno odvija i na putnim prelazima na kojima su branici ili polubranici u kvaru i ne rade.

Modernizacija

Bezbednost na putnim prelazima najviše će biti podignuta u okviru projekata modernizacije železničke infrastrukture.
Tako je u okviru radova na modernizaciji železničke infrastrukture, koji se finansiraju iz međunarodnih kredita (Pančevačka pruga, šest deonica na Koridoru 10, Resnik – Valjevo, Topčider – Rakovica – Resnik i Gilje-Ćuprija-Paraćin), rekonstruisano i uređeno ukupno 87 putnih prelaza.

Uređenje i obnova putnih prelaza

Istovremeno, „Infrastruktura železnice Srbije“ će do kraja godine urediti i rekonstruisati tridesetak putnih prelaza širom Srbije.
U beogradskom naselju Ripanj već su građevinski uređena tri putna prelaza i u planu je modernizacija četvrtog. U Subotici će grad sufinansirati dva putna prelaza, a kompanija „Altpro-Signaling“ donirala je uređaj putnog prelaza, koji će biti postavljen u mestu Klenje.
Pored toga, planirana je i obnova putnih prelaza na prugama: Ruma – Šabac – Zvornik, Loznica – Koviljača, Pančevo – Vršac, Leskovac – Đorđevo – Grdelica, Subotica – Sombor – Bogojevo, Lapovo – Kraljevo, u stanicama Mladenovac, Futog, Divci, kao i dva u Brasini.
„Infrastruktura železnice Srbije“ pregovara i o dodatnim izvorima finansiranja za obezbeđenje većeg broja putnih prelaza širom Srbije savremenom signalno-sigurnosnom opremom.

Nesreće na putnim prelazima u Srbiji

Na teritoriji „Infrastrukture železnice Srbije“ u 2017. godini u 57 nesreća na putnim prelazima nastradalo je osam osoba. Svih osam osoba nastradalo je zbog sopstvene odgovornosti.
Na teritoriji „Infrastrukture železnice Srbije“ u 2016. godini u 55 nesreća na putnim prelazima nastradalo je deset osoba. Svih deset osoba nastradalo je zbog sopstvene odgovornosti.
Odgovornost železnice za nesreće na putnim prelazima u Srbiji u proteklih desetak godina iznosi svega 3- 4 odsto.
U svim ostalim slučajevima, a to je preko 95 odsto, odgovorni za nesreće na putnim prelazima su ostali učesnici u saobraćaju, pre svega vozači drumskih vozila.
Ovakva statistika nije samo u Srbiji, već su pokazatelji približni i u drugim zemljama, a taj problem prepoznala je i Međunarodna železnička unija.

MEĐUNARODNI DAN BEZBEDNOSTI NA PUTNIM PRELAZIMA

U svetu postoji oko 600 hiljada putnih prelaza, od čega ih je oko 113 hiljada u Evropi. Svaka deseta nesreća u drumskom saobraćaju i svaka treća nesreća u železničkom saobraćaju u Evropi dogodi se upravo na putnim prelazima. Prosečno se godišnje dogodi oko 600 udesa na putnim prelazima u Evropi.
Međunarodni dan bezbednosti na putnim prelazima ( ILCAD – International Level Crossing Awareness Day) obeležava se od 2009. svake godine tokom juna, pod pokroviteljstvom Međunarodne železničke unije. Od prve godine u obeležavanje ove maniferstacije uključila se i Srbija.
Za obeležavanje Međunarodnog dana bezbednosti na putnim prelazima zadužena je organizacija ILCAD, koja je u okviru Međunarodne železničke unije.
Železnička udruženja širom sveta, a posebno u Evropi, u saradnji sa sve većim brojem organizacija za drumski sektor, i u saradnji s Evropskom komisijom i Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), pokrenula su kampanju o bezbednosti na putnim prelazima kako bi se podigla svest učesnika u saobraćaju o opasnostima na putnim prelazima i da bi se uticalo na ponašanje svih učesnika u saobraćaju.
Naime, i u okviru Međunarodne železničke unije, problem bezbednosti saobraćaja na putnim prelazima je izuzetno aktuelan, pa je osnovana organizacija ILKAD (ILCAD), čiji je cilj da se edukativnim, promotivnim, informativnim kampanjama podigne svest kod svih učesnika u saobraćaju kako treba da se postupa na putnim prelazima, jer je procenjeno da je to najjeftiniji, a istovremeno najuspešniji način podizanja bezbednosti, jer bez toga nikakve tehničko-tehnološke mere i aktivnosti ne mogu da daju puni efekat.
Zadatak svih učesnika jeste da putem nacionalnih kampanja, zajedničkim učešćem i drumskog i železničkog sektora, ali i svih ostalih institucija, doprinese podizanju bezbednosti u saobraćaju preko putnih prelaza jer su statistike iz godine u godinu neumoljive.

PRAVILNO JE BEZBEDNO

U okviru ILCAD-a srpske železnice sprovode edukativnu kampanju u našim školama za osnovce mlađih razreda o bezbednom ponašanju na putnim prelazima.
Akciju su pokrenule nekada jedinstvene „Železnice Srbije“, da bi je nastavila „Infrastruktura železnice Srbije“.
U prvoj polovini 2018. godini, interaktivnim, multimedijalnim predavanjima o bezbednosti na putnim prelazima bilo je obuhvaćeno nekoliko hiljada učenika mlađih razreda osnovnih škola u Srbiji.