Церемонији почетка изградње железничке обилазнице око Ниша, поред председника Вучића присуствовали су и шеф Делегације Европске Уније у Србији Емануеле Жиофре, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, генерална директорка Инфраструктуре железнице Србије Јелена Танасковић, представници градске власти у Нишу, извођача радова, железничких компанија, као и многобројни медији.
Председник Александар Вучић изјавио је на почетку изградње железничке обилазнице око Ниша да држава улаже велика средства у развој тог града и захвалио ЕУ на новчаној помоћи за тај пројекат која чини 21 одсто.
Вучић је рекао да ће развој железничког саобраћаја подићи Ниш, али и целу Србију. Замолио је шефа Делегације ЕУ Емануелеа Жиофреа, који је присуствовао почетку радова, да се убрзају процедуре у вези са финансирањем градње брзе пруге од Београда до Ниша. “Молим вас да, ако можете, убрзате и да што пре завршимо тендер”, рекао је Вучић.
Председник Србије је истакао да када будемо имали брзу пругу од Београда до Ниша, много брже ће се путовати према Грчкој и Турској. Путоваће се железницом од Београда до Ниша сат и 40 минута, а од Будимпеште до Ниша само четири и по сата. Вучић је додао да је сада када је долазио до Ниша видео да је баш велика гужва на ауто-путу и да је има пуно возила у транзиту.
Електрични возови моћи ће да иду брзином од 160 километара на сат, рекао је председник.
Објашњавајући Жиофреу историјат пруге Београд–Ниш, Вучић је рекао да је Србија након Берлинског конгреса 1878. године преузела обавезу да изгради пругу, али да је изградња доживела велики отпор у Србији, јер је тај пројекат доживљаван као антиправославан.
“Краљ Милан је био и убедљив и одлучан да је изгради и успео је да то уради за три године. Радови су почели јула 1881. године и завршени су 1884”, истакао је Вучић.
Вучић је рекао Жиофреу да је видео да средства ЕУ за железничку станицу износе око 34,4 милиона евра и питао да ли би могли да дају и мало више – 37 милиона евра.
“Ово су толико велика улагања у Ниш, колико сам видео 16 милијарди и нешто је буџет Ниша и пуно значи што држава обезбеђује око 130 милиона евра.”
Нагласио је да ће са ЕУ бити вођени разговори како би се урадила и деоница пруге од Ниша до Прешева.
“Нама онда остаје само са Северном Македонијом да разговарамо. После тога ћемо до Солуна и Атине стизати невероватним брзинама”, рекао је Вучић. Председник је нагласио да је за њега и за Владу Србије пруга Београд–Ниш један од најважнијих пројеката.
“Ми смо о томе причали са Европљанима годинама. И онда, кад су нам рекли да ће да нам дају 600 милиона евра на поклон, онда сам ја рекао – супер, идемо да радимо. Али то ће бити, то је нова Србија, то је другачија Србија, то је све оно о чему сањамо”, рекао је Вучић.
Он је подсетио да ће Експо бити одржан 2027. године и да би било добро да пруга буде готова до 2027. године. “Тада неће бити могуће да се стигне без два и по сата аутомобилом. Јер је све већи број возила, тако да ће сви да користе пругу”, рекао је Вучић.
Председник Србије је упознао присутне са подацима да ће железничка обилазница бити за брзину возова до 160 километара на сат и да је део пруге Ниш–Димитровград. Подсетио је да се ради деоница и до Брестовца дуга 23 километра.
Амбасадор Европске Уније у Србији Емануеле Жиофре рекао је да ће железничка обилазница око Ниша бити кисеоник који ће подстицати развој Ниша и тог дела Србије, као и да је тај град значајно железничко чвориште које регион повезује са четири морске луке – Истанбулом, Варном, Солуном и Драчом.
Жиофре је приликом обиласка радова на изградњи обилазнице, рекао да је ЕУ поносна што може да подржи пројекат који ће повезати Ниш, Димитровград и Солун. Он је навео да Европска Унија подржава Србију за изградњу обилазнице са 35 милиона евра, док је за деоницу од Ниша до Димитровграда издвојено 80 милиона евра, те да је целокупна помоћ за ова два пројекта вредна 115 милиона евра.
Генерална директорка Инфраструктуре железнице Србије Јелена Танасковић истакла је претходно да ће изградњом железничке обилазнице око Ниша бити решено питање нишког железничког чвора и да возови више неће пролазити кроз центар града, као и да ће безбедност саобраћаја бити подигнута на виши ниво.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић рекао је раније да ће изградња обилазнице трајати нешто мање од три године и да ће решити дугогодишњи проблем становника Ниша.
Он је подсетио да је у току реконструкција 23 километра дуге пруге Ниш – Брестовац, а да у наредном периоду предстоји и почетак радова на изградњи брзе пруге Београд – Ниш за брзине од 200 километара на сат, која ће омогућити да се возовима између ова два града стиже за сто минута.
Церемонија је одржана недалеко од локације на којој ће се налазити будућа нова железничка станица Пантелеј.
Ниш је на изградњу обилазнице чекао пуне четири деценије.
Пројекат изградње железничке обилазнице око Ниша обухвата грађевинске радове на изградњи нове једноколосечне електрифициране обилазне пруге северно од града Ниша, на деоници Црвени крст – веза са обилазницом (Пантелеј). Железничка обилазница биће дуга 22 километра и планирана је од станице Ниш Ранжирна до станице Сићево, у коридору са ауто-путем Ниш – Димитровград.
Инфраструктура железнице Србије потписала је 27. јуна 2024. године уговор са уговор са извођачима радова на изградњи нишке железничке обилазнице, фирмом „Extra Auto Transport“, као водећим чланом конзорцијума, који чини и кинеска компанија China Road and Bridge Corporation.
Вредност уговора износи 153,6 милиона евра.
Рок за извођење радова је 1.035 дана, а очекивани рок за завршетак радова је у трећем кварталу 2027. године.
Пругом Ниш – Црвени крст, кроз град, пролази данас током 24 сата укупно 14 путничких и 25 теретних возова.
Због лошег стања железничке инфраструктуре на територији Града Ниша, просечна брзина возова данас је између 30 и 60 км/сат
На територији Града Ниша је око 30 километара пруга, док се на ужој територији Града Ниша налази укупно 29 путних прелаза.
Због тога имамо данас ситуацију да овако велики број путних прелаза у градском језгру утиче на безбедност и редовитост саобраћаја, али истовремено и ограничава даљи просторни развој Града.
Изградњом северне железничке нишке обилазнице, када се саобраћај возова измести из града, највећи број ових путних прелаза неће више бити у функцији што ће утицати на повећање безбедности, а железничка инфраструктура у самом граду неће више представљати ограничење за даљу изградњу и развој Ниша.